Oliver Dragojević preminuo je u 71. godinu posle teške bolesti.
U delovima njegove biografije piše, da je rođen u Splitu kao peto i najmlađe dete Mate i Kate, a majka mu je dala ime po Oliveru Tvistu jer su bili posleratna sirotinja . Rođen je u zgradi škole Natka Nodila koja je tada bila porodilište.
"Majka mi je posle govorila da mi je ime takvo jer smo prava posleratna sirotinja", objasnio je Oliver u biografskoj knjizi 'Južnjačka utjeha' autora Zlatka Galla. Imao je i tri starije sestre, te brata. Gloriju, Mariju i Tatjanu nije upoznao, umrle su pre njegova rođenja.
Dve su umrle u Vela Luci odmah nakon rođenja a jedna u partizanskom zbegu u El Shattu od salmonele – otkrio je Oliver u knjizi.
Prve godine sa starijim bratom Aljošom proveo je u Vela Luci, a u Split su se preselili kad je otac dobio posao u Lučkoj kapetaniji. Išao je u osnovnu školu Vlado Bagat, koja je pedesetih imala najbolji razglas u Splitu. Nekoliko puta su se selili, da bi se napokon skrasili na Gripama. Priznao je Oliver kako mu detinjstvo nije bilo lako.
- Mater i otac su radili, a Aljoša i ja smo doma sami kuvali. Poštenije je reći da je Aljo kuva, a ja san sprema i pomagao oko sudi. Bilo je to gadno vrime, malo pinez, malo spize. Pamtim američko maslo, zvali smo ga John Wayne maslo, pa mliko u prahu. Kad san bija mali i kad bi me pitali šta ću biti kad naresten, govorija san - mesar – kaže u biografiji Oliver.
Od oca Marka dobio je usnu harmoniku kad je imao pet godinu i tada se rodila ljubav prema muzici. Pohađao je i muzičku školu, učio je da svira kavir r, a potom klarinet i gitaru.
- Bija je i osta lud za muzikom. Prva četiri razreda osnovne škole ima je same petice i dobija je knjige ka nagrade za uspjeh. A onda se zapalija do kraja za muziku i počeja je svirat non-stop. Šesti je razred proša' s četiri, sedmi s tri, a osmi s dva. Da je u osnovnoj bija još jedan razred, bija bi pa godinu – prisetio se u "Južnjačkoj utjehi" Aljoša.
Meri Cetinić (65) sa Oliverom je bila u daljnjem srodstvu, a Oliverov deda i bratići stanovali su u istoj zgradi kao i porodica splitske pevačice. Njena starija braća, Ante (basist kultne grupe Delfini) i Boris družili, su se s Oliverom i Aljošom.
- Zanimljivo da se ne sećam svirke svoje braće, ali sećam pamtim Aljošu i Olivera kako po cele dane sviraju u tom našem hodniku – rekla je Cetinićeva. Kad je imao desetak godina, Oliverov otac kupio je radio koji se nije gasio. Sreći nije bilo kraja kada mu je otac kupio gitaru.
"Jedno lito, a meni je može bit bilo 13-14 godin, u Luci je nastupa bend kojemu je triba drugi saksofonista. Ja san prihvatija ponudu, zatvorija se pet dana s jednin prijatejen u kuću i vježba – opisao je Oliver premijeru.
Do prvog honorara došao je kad je za jednu Novu godinu u bendu svirao klarinet. Prvi "samostalni" nastup bio mu je na splitskom dečjem festivalu 1961, s pesmom Baloni. U to je doba bio opčinjen muzikom i u ušao je u bend Tequila, koji je ubrzo promenio ime u Batali, a nastupao je i samostalno, pa je na takmićenju za najboljeg pevača amatera Hrvatske pobedio je pevajući 'Yesterday'.
Kurir.rs/24sata.hr/Foto Printscreen
NE PROPUSTITE
