Krajem sedamdesetih Goran Bregović je nevoljno morao da ide na odsluženje vojnog roka. Vojsku je služio u Nišu, a baš na straži saznao je da mu je majka preminula.
- Ceo taj vojni rok u Nišu bio mi je nesretan. I na kraju mi je i majka umrla. U tom periodu sam od deset napisanih pesama, devet bacio, jer su previše bile depresivne da bih takav materijal objavio na albumu. Imao sam osećaj da je vojska period kada ti stižu loše vesti. Staneš ujutru u stroj, deli se pošta i onda uvek znaš koga je ostavila devojka jer je stiglo to tužno pismo. Ta vojska je bila lokacija loših vesti - rekao je Bregović.
A oficiri u Nišu ludeli su kada parkira „jaguar“ ispred kasarne.
NE PROPUSTITE
- Od te depresije kupio sam "jaguar" i parkirao ga u dvorištu nekih prijatelja u Nišu. Kad pobegnem iz kasarne i vojske, sednem u "jaguar" i stavim munđušu u uvo. I samo sedim. Ti stari „jaguari“ imali su mahagoni i pravu kožu, pa bih sedeći u autu udisao tu kožu i mahagoni samo da promenim miris. Jer spavao sam sa 104 čoveka u spavaonici kasarne. Tako je „jaguar“ više imao terapijsku ulogu nego što je bio neka potreba. Bilo je bolje da završim u njemu nego u ludnici - ispričao je Bregović za Nedeljnik.
Kurir.rs/Glossy/Foto Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
