Hasan Dudić spada u red kompozitora koji se mogu pohvaliti izuzetno uspešnom i plodnom karijerom. Napisao je preko hiljadu pesama, uglavnom za druge pevače, ali je mnoge i sam snimio. U svet muzike zakoračio je kao dečak, pre tačno 45 godina, i baš ovih dana slavi taj veliki jubilej, ali u tišini. Razlog za to je tragična smrt njegovog brata Šabana Šaulića, koji ga je i uveo na estradno nebo.
- Imao sam 14 godina kada sam snimio prvu ploču. Šaban je tada išao u vojsku, pravili smo ispraćaj u nekadašnjoj kafani "Gradski podrum" blizu Doma sindikata, pa su došli i pokojni Buca Jovanović i Ilija Spasojević. Prvo je Šaban pevao, a onda je dao meni da otpevam pesmu "Ne čekaj, majko, sina". Kad me Ilija čuo, rekao je: "Mali, sutra dođi kod mene kući."
Imao sam veliku tremu, nisam nikako mogao da zapamtim pesmu koju mi je dao da snimim. Onda je došao Buca i pomogao mi, otpevao je stihove. Iskreno da vam kažem, nisu mi se ni sviđale te pesme, ali šta da radim. Ćutiš, ne smeš da se buniš. Sećam se da sam termin u studiju čekao zajedno sa Zdravkom Čolićem. Došli smo obojica popodne, a na red smo stigli tek sledećeg jutra. Spavali smo na nekom kauču, promrzli, izmoreni.
Da li vam je Šaban pisao pesme za prvi album? - Nije. Prva pesma koju mi je Šaban napisao bila je "Kad ljubavi dođe kraj" na drugoj ploči, a pesmu "Kad vreme učini svoje" uradili smo zajedno. Ja sam bio njegov kasetofon. Sve što on otpeva, započne, ja zapamtim i, ako treba, doradim. Tako smo funkcionisali dugo.
Kad vam je slava udarila u glavu? - Nikada u životu. Nije ni moglo to da se dogodi jer je drugačije vreme bilo. Na primer, na radiju grme moje pesme, a niko ne zna kako izgledam. Ja sam snimio album i otišao na turneju, pevao sam po kafanama širom zemlje i, kad sam se vratio u Šabac, svratim u jedan lokal u centru, a tamo svi skoče na mene. Čestitaju mi jer imam hit pesmu, a ja pojma nemam za to.
Pisali ste i za druge izvođače. - Kome god se svidela pesma koju sam napisao, bez problema sam mu dao. Meni je bilo drago da radim posao koji volim. I kad bih mogao da vratim vreme, ništa ne bi menjao. Sve sam od srca radio. Ponosan sam na to što sam pisao mnogo pesama za Šabana, Anu Bekutu, Zlatu, Halida Bešlića, Halida Muslimovića, Ljubu Aličića, Vidu Pavlović. Sve ukupno, preko hiljadu pesama sam napisao.
Jesu li vam danas zahvalni ti pevači? - Uglavnom nisu. Ali nema veze, ja nemam komplekse i ne očekujem ništa od njih. Što se muzike tiče, mogu iz aviona da me bace, ja ću se dočekati na noge. Kad sam bio najslavniji kao pevač, ja sam se povukao, manje sam snimio. Valjda zato što sam rano počeo, kao dečak sam se naradio, sve je to uticalo.
Nedavno ste počeli ponovo da nastupate. Zbog čega? - Pre godinu dana sam počeo. Uskoro idem na turneju po Nemačkoj i Austriji. Vratio sam se pevanju isključivo na zahtev publike, a nisam hteo da nastupam jer sam se svega zasitio. Pogađa me dosta ova današanja muzika, mislim da truje omladinu. Skoro mi je unuk pustio nekog Zorana Šumadinca, kad sam čuo to, rekao sam mu: "Vasilije, sunce ti, pa je l' ti hoćeš mene da ubiješ?" (smeh)
A šta vam najviše smeta u današnjoj muzici? - Upravo to što to nije muzika. Skoro mi je jedan momak, inače bivši učesnik rijalitija, rekao za sebe da je muzičar, da on pravi muziku. Pitao sam ga: "Od čega je praviš, je l' od gipsa ili od smole? Znaš li da pevaš, da sviraš neki instrument?" Tek-tad je shvatio da ništa ne zna.
I vi ste bili u rijalitiju. Je li to sad prošlost? - Nikad ne reci nikad, ali nisam više za to. U rijaliti sam ušao iz nužde, a kasnije ono što se dešavalo nije mi ništa dobro donelo.
Hoćete li napraviti koncert ove godine da obeležite jubilej? - Planirao sam da napravim koncert na kojem bi mladi pevači pevali hitove koje sam ja napisao za sebe i druge izvođače, ali sad mi nije do toga. Tuga je do neba. Da je moj brat živ, sve bi bilo drugačije. Mada, znam da bi on voleo da se otrgnem. U poslednje vreme dosta me je kritikovao, govorio mi je: "Što ne pevaš? Sve voliš da radiš, samo ne ono što najbolje znaš." Rešili nesuglasice Zlata mi je najbolji prijatelj
Posle razvoda od Zlate Petrović, s kojom ima sina Mikija, Hasan i ona imali su promenljiv odnos. Nekoliko puta su se svađali i mirili, a već duže vreme su u odličnim odnosima.
- Zlata je prgava, ali je u suštini dobra duša. Mnogo je emotivna, sve prima k srcu. Svako ima svoj život, ali kad meni nešto treba, prva je tu, isto tako i ja za nju. Sad smo stvarno najbolji prijatelji.
Ivan Ercegovčević/ foto: Dragana Udovičić
NE PROPUSTITE
