Voditeljka Dragana Kosjerina Praznik rada ove godine provešće kod kuće, u kojoj, kako kaže, uživa i uvek nađe neku zanimaciju. Zbog toga joj karantin ne pada toliko teško, osim kada je u pitanju to što ne može da vidi svoje najbliže.
NE PROPUSTITE
Lepa voditeljka priznaje i da se gotovo odvikla od proslave Prvog maja, ali i ostalih praznika, jer njen posao zahteva da radi bez obzira na to koji je dan. Ipak, Dragana se sa setom prisetila kako je u detinjstvu provodila praznike kod bake i deke.
"Ljudi sa televizije drugačije posmatraju praznike. Toliko sam puta radila Jutarnji program upravo za Božić, Vaskrs ili Prvi maj, da je za mene postalo tradicionalno da praznike provodim radno. Spletom okolnosti, sada ću biti kod kuće. Kad pomislim na praznovanje, vratim se u detinjstvo, na livadu kraj kuće majčinih roditelja, na vazduh i sunce i pentranje po orahu. Da mogu, praznik bih provela tako."
Koliko Vam teško pada karantin?
"Nikada mi nije smetalo da provodim vreme kod kuće. U svom domu sam uvek u miru, prija mi svaki kutak i uvek sebi nađem zanimaciju. Ipak, priznajem da nije prijatno kad znate da ne smete da izađete napolje onda kada se zaželite šetnje ili ljudi. Prošlo je više od mesec dana otkako sam poslednji put posetila porodicu i počinju zaista da mi nedostaju. Rastužim se kad dođe vikend, a ja ne sednem s mamom da popijem njenu jaku crnu kafu. Nedastaju mi i prijatelji, uobičajene radne aktivnosti. Jedva čekam da se sve vrati u normalu."
Gde ste prvo otišli u ponedeljak, 27. aprila, posle dugog policijskog časa?
"Čudno je vreme došlo, da svi jedva čekamo ponedeljak ujutru! Prvo sam na terasi popila kafu, zalila moje muškatle i onda prošetala do ugla gde od jedne bakice kupujem kale i lale. Volim da unesem sveže cveće u kuću jer mi nedostaje proleće u prirodi više od svega! Zato ću, čim se ukine vanredno stanje, odmah otputovati negde u šumu! Takođe, jedva čekam da svi počnu normalno da rade."
Kako odolevate ponudama komercijalnih TV stanica? Šta vas veže za RTS?
"Veže me osećaj pripadnosti. Ponuda je bilo i neke su bile uistinu privlačne. Međutim, ja sam upravo ovde želela da radim. Zanimljivo je što sam pre šest godina, ne sluteći da ću dobiti poziv sa RTS, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, pri Uneskovoj katedri za kulturnu politiku i menadžment, pisala master rad 'Uloga Javnog medijskog servisa u očuvanju, promociji i kreiranju kulturnog nasleđa'. U trenutku kada sam rad dovršila i odbranila master tezu pod mentorstvom prof. dr Divne Vuksanović, već sam bila zaposlena na RTS! Teško se napušta mesto na kojem ste želeli da budete! Kuća sa tradicijom, statusom i ugledom."
Vaše ime i dalje mnogi vezuju za sport?
"Prve televizijske korake napravila sam na televiziji Sport klub. Ne čudi me što se i danas mnogi sećaju emisije koju sam radila i vezuju me za sportske teme, jer sam veoma ozbiljno shvatala taj radni zadatak, pripremala se uporno i temeljno. Upravo zahvaljujući toj emisiji i utisku koji sam ostavljala u programu dobila sam poziv od tadašnjeg direktora RTS Nikole Mirkova i urednika Zabavnog programa Dejana Gligorijevića da se pridružim velikom jatu Javnog servisa. Uvek ću im biti zahvalna na toj prilici."
RODNI GRAD
S godinama raste potreba da se vraćam u Sarajevo
Rođeni ste u Sarajevu. Šta ima Vaš rodni grad što nema Beograd i obrnuto?
"Vezana sam za rodno Sarajevo i tu sponu nisu mogle da pokidaju ni uspomene na nemile događaje koji su obeležili moje detinjstvo. Kako sam odrastala, potreba da se tamo vraćam postajala je sve intenzivnija, pa sam u međuvremenu u Sarajevu stekla i drage prijatelje. Ne mogu da uporedim Beograd i Sarajevo na taj način, ali mogu da kažem šta oba grada imaju - ponosne ljude koji znaju da krenu iz početka."
Kurir.rs/Jelena Stuparušić/Foto: RTS
NE PROPUSTITE
