Voditeljka Maja Žeželj je progovorila o karijeri, porodici, koleginicama, ali i o zdravstenom problemu koji je imala.
Jeste li u kontaktu sa vašim nekadašnjim koleginicima sa RTS Milicom Nedić i Natašom Jeremić?
- Mnogo volim i Natašu i Milicu. S Natašom sam radila godinama pre RTS-a, s Milicom deset na RTS-u i divno smo se slagale. Apsolutno se ne sećam da smo imale bilo kakvih nesuglasica. Ikada. Hiljadu puta smo se dogovarale da se vidimo, s Natašom sam i uspela nekoliko puta, ali ne koliko smo planirale. S Milicom sam radila prvi Dnevnik posle povratka iz bolnice i borbe za život, i njen zagrljaj posle tog Dnevnika nikada neću zaboraviti. Stvarno sam imala sreću da radim sa divnim ljudima.
Da li i dalje vođenje emisije u vama izaziva specifičnu dozu adrenalina?
- Naravno. Ne verujem u otaljavanje bilo kog posla. Kad ne bude ljubavi, volje, uzbuđenja, vere, prestaću da radim ovaj posao. Meni i dalje “kulja para iz ušiju“ kad nešto ne ide kako treba, srce mi lupa kad se nešto nepredviđeno desi, a kad pogrešim - sramota me da izađem na ulicu dok ne dobijem priliku da to ispravim.
Da li ste radili zajedno neki projekat sa suprugom?
- Poslednjih godina radim na kompleksnom, teškom i zahtevnom projektu – pokušavam da pratim školovanje svoje dece. Ne zbog dece, deca su dobra. Sistem je užasan. Pre svega - deca pate, nastavnici ne mogu da se bave svojim poslom, roditelji pokušavaju da vade fleke... Nije bilo dobro ni kad sam ja išla u školu i zaista ne mogu da razumem da baš niko, nikada nije uspeo da reši taj nerešivi problem. Lena je sada izašla iz ovog sistema i osećam veliko olakšanje zbog toga, čini mi se i ona. Vidim da joj je zanimljivo i da sada priča o školi mnogo više nego ranije. Marijan je još uvek na robiji i svako ko ima dete u osnovnoj školi, u ovim uslovima (ne mislim samo na novi korona virus ), razumeće zašto ovako govorim.
Pre deset godina ste upali u septičnu komu, kada su se lekari borili za vaš život. Pre nekoliko nedelja ste u jednoj emisiji javno pričali o tome i pokazali fotografije kako ste tada izgledali…
- Svakog 13. septembra u svetu se obeležava Dan sepse. Osećam da je veoma važno da govorim o tome koliko je neophodno prepoznati sepsu odmah na početku, jer se tada dobija dragoceno vreme koje bukvalno znači život. Važno je i zatvoriti sve ulaze u organizam bakterijama, virusima, gljivicama koji mogu da izazovu sepsu, a ona se ne dobija samo u bolnici, posle operacije… O sepsi malo znamo, a prisutna je više nego što možemo i da zamislimo, iako je danas 21. vek. Svaka rana ili ogrebotina mogu da naprave problem kod ljudi koji su na bilo koji način imunokompromitovani ili osetljivi. Pričam o tome šta mi se desilo u nadi da moja priča može da pomogne, makar jednom čoveku.
Kurir.rs / Blic / M.M.
NE PROPUSTITE
