Legenda narodne muzike Milanče Radosavljević puni 78 godina, a ljubav prema muzici i harmonici gaji od ranog detinjstva.
On je u svojoj ispovesti za Kurir jednom prilikom otkrio da je oduvek želeo da svira harmoniku, a zbog paralizovanih šaka mislio je da je to nemoguće.
"Moja pobratimi jednog Roma, Ciganina kovača, koji je tu u kraju nešto kovao, dobije od njega neku sekiricu i ta ti se sekirica stavlja pod jastuk, to ti je protiv uroka, tako se priča... Tada je rodila mene. Kada je on došao na kolevku meni, da me vidi, dao je zelenu od 500 dinara, prva komunistička novčanica. Kazao je: "Da mu kupite harmoniku." I, eto... Ako neka sudbina postoji... Kasnije sam i ja samo govorio da želim da sviram harmoniku... Ali kako da sviram kad nemam ruke... Pokušavao sam i voleo to", rekao je Milanče.
"Kada me je ovde jednom prilikom Bata Kanda video kako sviram, rekao je: "Znaš šta, ja bih tebe izveo na televiziju prvo da sviraš, da te ljudi slušaju iza zavese, a onda da sklonimo zavesu i da ti ljude vide ruke. Da vide čudo sveta!" Ja sam bio najpoznatiji harmonikaš ovde, u ovom kraju.."
Radosavljević je tada otkrio i sa kojim neprijatnostima se sve susreo tokom karijere.
- Doživeo sam i neprijatnosti tokom života, mogu roman da napišem. Sviraš na svirkama pa te maltretiraju pijanci. Pucanja, ubijanja, pa mi uzmu pare, pa... Svirao sam svadbu od deset ujutro, a dogovor je bio da oko 11 uveče, kada odu mladenci i gosti, i ja završim. Ali oko 12 noću, trojica koja su se napili, gazda i kočijaši, počeli da me maltretiraju. Nisam bio slobodan, tražili su da još sviram. Sada mene uzimaju ale i pijandure u ruke - rekao je Radosavljević i dodao:
- Kažu mi: "Sve pare izvadi na sto, pa idi". Ja ruku u džep, izvadim svih 27.000 i dam im sve. A napolju kiša pada, ja imao neki mantil šuškavac tanak, beretkicu, harmonikicu zapakovanu. Stavim je na leđa i od Mislođina do Bariča ima jedno pet kilometara. Peške. Siđem s puta idem po travi, pa sutra dobijem zapaljenje pluća. Svaki prst mi je pomodreo kao da su me udarali čekićem, usta su mi pomodrela. Vode me u ambulantu. Neki Bobi, koji je imao jedno oko, vozač saniteta, najbolji vozač, nagrađivan od Tita me je vozio u stari VMA. Tu sam ležao deset dana. Dali su mi kiseonik. Posle, kada sam došao kući, dođe policajac bicklom. "Sutra da dođeš kod mene, dobijaš dozvolu da nosiš pištolj". Ni ne treba da tražiš. A oni iz kafane su ti rekli da dođeš po pare". Rekao sam: "Nema šanse". Nikad nisam ni uzeo. Dali su mi dozvolu za oružje i pištoj 6.35. Koliko su me voleli ljudi. Bio sam pošten.
On je tom prilikom ispričao i koja je najveća laž koju je o sebi pročitao za sve ove godine koliko je na muzičkoj sceni.
- Svašta sam čuo o sebi, ali postoji najveća laž, urbana legenda na koju nikako ne mogu da stavim tačku. Kažu da me je udario grom, da su me sahranili i to sa harmonikom koju su lopovi odmah nakon toga pošli da ukradu. Kada je, kao, grob otkopan, ja sam bio živ. Sada stavljam tačku na tu priču. Nemam pojma odakle potiče, ali znam da su je dosoljavali i znam i ko je dosoljavao. Nema istine u tome. Prvi put sam u Rušnju na svadbi čuo tu priču, došao sam kod majke i pričam joj: "Idu dvoje mladih i pitaju me da li sam poginuo!" Majka kaže: "Iju, šta sve neću čuti!" Kad nije pala u nesvest - zaključio je čuveni pevač.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
