Suzana Mančić je u javnosti uvek nasmejana, ali život je nije uvek mazio.
Verovali ili ne, poznatu voditeljku je svašlo sve loše što je moglo da je snađe, ali ona čvrtsto stoji na nogama i svu tugu ponosno nosi, a osmeh je njen zaštitni znak.
Ona je svojvremeno pričala o detinjstvu, smrti roditelja, tri pobačaja i gubitku dostojanstva nakon curenja kućnog snimka u javnost, koji joj je najteže pao.
„Srećnih trenutaka je u životu jako malo i treba ih prepoznati i uživati u njima. Čini mi se da sam sreću vukla za rukav. Naravno, nesreća je neizbežna. Od malih nogu sam imala trenutke kada bi me koža bolela od straha ako zakasnim 10 minuta kući jer me čeka tata. Bio je strašan i veoma strog. Kasnije su se nizali loši trenuci, nije bilo ništa strašno. Recimo, simpatično je za jednu mladu devojku, da mi je najstrašniji rođendan bio kada sam napunila 23 godine. Sa 23 godine pretpostavka je bila da ćemo tada završiti gimnaziju, pa fakultet, pa se zaposliti, posle ide udaja, rađanje dece i to je kraj života“, rekla je ona za „Blic“.
„Karijera koju sam imala, imam je i sada, ali sam pre svega bila jugoslovenska zvezda. Sve što treba da ti se desi, desi ti se. Ostavi te dečko pred venčanje, ostaneš bez roditelja, udaš se pa želiš decu, pa izgubiš jedanput, pa dvaput, pa triput. To su sve teški trenuci koji prate svako živo biće. Treba da se pomirimo sa gubitkom i da ga prevaziđemo, to je velika stvar. Kada te bace, kada padneš u blato, okrvaviš kolena, moraš duboko da udahneš, da se presabereš ko si, šta si, da ustaneš i nastaviš dalje“, istakla je Suzana.
Velika tragedija ju je zadesila kada je u šestom mesecu trudnoće rodila sina koji je potom preminuo.
„Ja sam ga izgubila posle dva sata, možda i sat vremena. Kada je ta pedijatrica došla i rekla: ‘Nemojte da se nadate’. I tu sam stala i rekla: ‘Dobro, neću da se nadam, gotovo je’“, pričala je Mančićeva.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
Bonus video:
