U dobroj formi!Željko Bebek (68) proveo je nekoliko dana sa suprugom Ružicom (34) u Srbiji radi promocije svog novog albuma „Kad poljubac pomešaš sa vinom“. Nekadašnji pevač grupe Bijelo dugme obožava Beograd, a na neka mesta u srpskoj prestonici se uvek rado vraća.- Spadam u grupu ljudi koji ovde nisu zaboravljeni i onda su mi susreti s Beograđanima uvek dragi. Posebno je čarobno kad šetam Knez Mihailovom. Volim da obilazim dućane, uvek sretnem neka draga lica, razmenim brojeve telefona i napravim nekoliko fotografija. Obavezno kupim poklon za suprugu, a ponesem nešto i deci.♦ Da li ste na novom albumu posvetili neku pesmu vašoj Ružici?- Nisam dopustio autorima da se inspirišu mojom današnjom emotivnom situacijom. Ne pali me da joj pišem pesmu. Više mi prija da je ljubim svakog dana nego da joj o tome pevam.♦ Osećate li razliku u godinama?- Ne, hvala bogu, zdrav sam. Kad si zdrav, onda je u životu najvažnija ljubav. Lepo je kad je uzvraćena, a u mojoj svesti je prava kad je pružaš.♦ Nije vam potrebna „vijagra“?- Ne bih imao ništa protiv kad tome dođe vreme. Hvala bogu što smo došli u istorijski trenutak da, ako je do muškarca - neće biti problema. Nauka je to rešila kao i sve drugo (smeh).♦ Zašto je došlo do sukoba s Bregom?- Bregović i ja se nismo složili oko nastavka saradnje posle tri velika koncerta u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu. On je odbio moj predlog da se turneja malo proširi. Posle je sukob produbljen kad smo Tifa, Alen i ja krenuli na seriju koncerata po dijaspori bez Brege. Hteli smo da publika koja živi daleko od bivše Juge dobije šansu da čuje velike hitove Bijelog dugmeta.♦ Da li ste u svađi sa Alenom i Tifom?- Između nas postoji generacijska razlika. Mi nismo imali nikakve šanse da postanemo bliski porodični prijatelji. Jedina veza je to što smo bili pevači Bijelog dugmeta, a Bregović nas je posle sastavio 2005. godine. Saradnja je prestala kad sam smatrao da je naše okupljanje i druženje ispunilo cilj.
Ponosan na Duškove pesme♦ Bili ste u kontaktu s Duškom Trifunovićem posle rata?- Nisam. Saznao sam u kakvim uslovima je živeo tek kad sam mu došao na sahranu. U mom sećanju su i danas sveže slike mladog i poletnog Duška Trifunovića. Bili smo veliki prijatelji. Ponosan sam što sam otpevao tri velike njegove pesme - „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mestu“ i „Pristao sam, biću sve što hoćeš„. Rado ih pevam na svakom svom nastupu.
