Svi jedva čekaju Prvi maj da se odmore od napornog rada. Međutim, kad vide ovakve seksi cice u radnoj akciji, pridići će se i najveći lenjivci.Šlem, čekić i bušilica simboli su vremena koje svi pamte kao neko srećnije doba, kad se lepo živelo, družilo i uživalo u državnim praznicima.Dara Bubamara, Rada Manojlović i Katarina Živković svakako rade i na Praznik rada, ali demonstrirale su kako bi to izgledalo kada bi se dohvatile alatki i učestvovale u pravom fizičkom radu, kao radnici udarnici u Titovo vreme.Dara je bila pionirka u SFRJ, a Rada i Kaća, iako nisu zapamtile tu epohu, čule su od starijih kakvo je blagostanje tada vladalo i sigurno bi im se sviđalo da su nosile štafetu mladosti.
Rada Manojlović: Praznik rada pamtim po neradu!Po čemu pamtiš Praznik rada?- Praznik rada pamtim po neradu! Haha. Uvek sam s društvom išla do obližnje šume u selu, gde smo palili logorsku vatru i uživali ceo dan. Sada uvek radim za Prvi maj, kao i za sve ostale praznike, pa svega toga u prirodi mogu samo da se sećam.
Možeš li sebe da zamisliš kao Titovu pionirku?- Ne volim etiketiranje nijedne vrste, pa ne bih nosila nikakve uniforme, ni ovdašnjih ni bilo kojih prethodnih režima. Živim za sebe.
Da li bi učestvovala u radnoj akciji?- Radna akcija? Ma, daj... Dobro, ajde, učestvovala bih!
Dara Bubamara: Bila sam uzorna Titova pionirkaKako provodiš prvomajske praznike?- U krugu porodice i prijatelja koji imaju decu. Dan provodim tako što sedim u dvorištu, tu je roštilj, deca trčkaraju... Posle toga pakujem stvari i letim za Pariz, u posetu Kostinoj baki i deki. I tamo se slavi Praznik rada, čak mislim da je to kod njih još izraženije.
Šta misliš o radnim akcijama?- To je bilo drugo vreme. Sećam se da je moj stariji brat išao na radne akcije. Tada nije bilo kompjutera, interneta, Fejsbuka ni mobilnih telefona. Ljudi su se više družili, postojali su seminari u firmama. To je bilo i neće se ponoviti.
U kakvom ti je pamćenju ostalo Titovo vreme?- Bila sam Titova pionirka. Iako sam bila mala, sećam se da mi je bilo veoma lepo. To je bilo srećno vreme, svi su imali dovoljno para i lepo se živelo. Sećam se "fiće", narandžastog "stojadina" sa žutim presvlakama, išlo se u Makarsku na more. Po svemu tome pamtim Titovo vreme.
Katarina Živković: Čula sam da se u Titovo vreme lepo živelo!Kako provodiš Prvi maj?- Poslednjih nekoliko godina provodim ga radno, ali ono po čemu ga pamtim i što sam najviše volela jesu uranak i roštiljanje na Pašinoj česmi pored Leskovca, gde sam s društvom imala najbolji provod.
Da li su ti mama i tata pričali o Titu?- Ne znam kako je bilo u Titovo vreme jer sam se rodila 1989. godine. Pričali su mi mama i tata o štafeti mladosti koja je išla kroz celu Jugoslaviju, kao i o tome kako se tada lepo živelo. Volela bih da učestvujem u nekoj priredbi kada bi to bilo u duhu Dana mladosti i podsećanja na Tita. Mislim da bi mi odlično stajalo da nosim crvenu maramu i plavu kapicu, tra-la-la.
Da li bi pristala da budeš deo radne akcije kakve su bile u vreme Josipa Broza?- Dok sam išla u srednju školu, čak sam bila i organizator radnih akcija. Obožavala sam uniforme koje su nam tada delili. Uživala sam u tome da drugi obavljaju poslove, a da ih ja posmatram. Šalim se, pomagala sam im pomalo.(Z. M. - M. K. V.)
