PRVI BOŽIĆ BEZ SAŠE POPOVIĆA: Bili smo primer kako se treba iskreno voleti i poštovati! Ovako je izgledao njen život sa estradnim magom
Prvi Božić bez Saše Popovića, čoveka s kojim je delila ljubav, snove i ceo jedan svet. U božićnom intervjuu Suzana Jovanović prvi put bez zadrške govori o životu s Popovićem, koji je preminuo 1. marta 2025. godine, o danima sreće, ali i o praznini koja ostaje kad legenda ode.
Poznata si kao veliki vernik. Šta za tebe znači Božić?
- Božić je za mene, kao i svi ostali naši veliki praznici, svetinja. Božić je porodični praznik kad se svi okupljamo u domovima, radujemo se rođenju Hrista i proslavljamo ga u duhu praznika, onako kako običaji nalažu. Slama ispod stola, suvo voće, šljive, kajsije, badem, lešnici, graja... Kukuruz, pšenica, koja je u onoj saksiji proklijala.
Ovo je Božić koji proslavljaš drugačije, prvi put bez Saše. Šta za tebe danas znači Božić u odnosu na pre samo godinu dana?
- Nije samo prvi Božić, nego i njegov prvi rođendan koji je prošao bez njega. Ćerkin rođendan, 8. marta, prvi koji je prošao bez tate. Obeležavanje naše godišnjice braka 21. maja, opet prve bez njega. Pa onda i moj rođendan, prvi bez njega, pa Nova godina, takođe bez njega. I sad Božić, isto prvi bez njega, tako da je jako teško. Pokušavam da prihvatim neke stvari. Kažu mi ljudi: "Moraš da nastaviš dalje, moraš zbog sebe, zbog dece, zbog svih vas, ti si ta koja sad vodi sve, ti si vođa, ti snosiš odgovornost i oni gledaju tebe i sve od tebe očekuju, da im pomogneš, da ih usmeriš, da ih obezbediš u životu..." Pokušavam da sama pronađem snage u sebi. Nekad sednem i kažem: "Bože, hoću li ja moći sve ovo sama da izguram do kraja?"
I možeš li?
- Mogu. Nisam ni znala koliko mogu. Kad pogledam decu kako od mene očekuju puno toga, onda kažem: "Bože, ali ja moram." Moram da pronađem snagu i hrabrost u sebi da nastavim njih dalje da vodim kao što je to Sale radio.
Kako je izgledao tvoj život sa Sašom?
- Pre saznanja da je bolestan, prelepo. Svi su znali da je to jedna iskrena i čista ljubav. Bez trunke nečega što nije lepo, što nije dobro. Čak mislim da smo mi bili primer kako se treba iskreno voleti i poštovati. A pogotovo što smo javne ličnosti, bavimo se estradom, stalno smo pod lupom javnosti, na meti, što bih ja rekla, posmatrača, stalno vas gledaju, mere vam koliko ste nečega dobrog uradili ili lošeg, ili vam zameraju, ili vas hvale. Ali Sale i ja smo bili oličenje iskrenog para, muža i žene, bračnih drugova. Bili smo, mogu slobodno da kažem, primer kako se treba voleti, kako treba poštovati svog bračnog druga, kako ga treba gledati kao prijatelja. Pa ko vam je bliži od bračnog druga? Kad pogledate, on je tu uvek uz vas, da pritekne u pomoć za sve, i za dobro i za loše.
Kako se on ponašao prema ljudima koje voli?
- Bio je prirodan. Nije se libio, kad se naljuti, da podvikne i bio je zahtevan, tražio je mnogo, ali je i davao mnogo. I verovatno je to sve bilo jedno s drugim povezano. I to niko nije njemu uzimao za zlo. Svi smo znali da je to za dobrobit svih nas. Kad ti nešto kaže, skrene ti pažnju na to da uradiš ovako ili onako ili ti neku kritiku da, to nije razlog da se naljutiš, nego da iz toga izvučeš najbolje za sebe.
Kako je izgledao kad je njemu bila potrebna pomoć, pre svega od tebe?
- To nije morao da očekuje, to se podrazumevalo. Ja sam mu stalno bila i podrška i vetar u leđa i pomoć i glas razuma, i neko ko je bio čitavog života u njegovoj senci. Izabrala sam da budem u njegovoj senci, da njemu budem vetar u leđa, da on bude taj koji će da niže uspehe. Tako smo se i dogovorili - da ja vodim računa o kući, o deci, o porodici, a on će o firmi, o zaposlenima, kasnije o "Zvezdama Granda" i o svim ljudima koji su bili deo njegovog posla. Ako misliš da se desilo da Sale nekad poklekne i da ne može, nikad nije bio takav.
Pre nego što si njega upoznala, bila si pevačica sa ozbiljnim hitovima.
- Poslednjih godina stvarno se radujem i baš mi je puno srce što se te pesme toliko traže i zavrtele su se. To je stvarno dokaz da su dobre, kvalitetne, vrte se i posle 30 i kusur godina, čak mislim i više nego tada.
Šta treba u životu da se desi da uspešnu karijeru staviš u stranu i da budeš supruga, majka, da budeš stub kuće?
- Ljubav prema Saletu.
I nije bilo teško?
- Ne. Bilo mi je zadovoljstvo - kao jedna ispunjenost i srca i duše i mog uma, jer ja sam njemu time mnogo, mnogo učinila. On nije morao da brine šta se kući dešava, kad ide dete u školu, da li je nahranjeno...
Ko ti se javlja sa estrade?
- Javlja mi se dosta njih, javljaju mi se najviše zvezde "Granda", deca, ima puno pevača, kolega. Pitaju: "Kako si Sule, kako izdržavaš, kako su ti deca, možeš li, možeš li da nastaviš dalje, kako? Odakle ti hrabrosti, odakle ti snage, ženo draga, da i dalje ideš napred i da vodiš i decu za sobom i sve ostalo?" I ja im isto odgovaram svima: "Moram." Mislim da je negde u meni polovina Saleta, a polovina sam ja. I da me verovatno to i vodi.
Kako ti vidiš svoj život u godinama koje dolaze?
- Samo da budem zdrava, da ostanem na svojim nogama i da mogu sve sama, ništa drugo. Ne razmišljam uopšte, mislim, posle ovoga sa Saletom, verujte mi da ne razmišljam. Ne postoji budućnost, postoji samo sadašnjost. A prošlost je davno prošla. Izguraću sve. Sve mogu sama. Samo zdravlje. Moje i, naravno, moje dece i najmilijih. Kad smo zdravi, možemo sve. A kad smo bolesni, ne možemo ništa.
Kurir/Goran Jovanović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
