Bila je sreda, 24. mart 1999. godine. Oko 19.45 časova oglasila se prva sirena za vazdušnu opasnost. Jezivi zvuk je upozorio na bombe koje su nemilosrdno udarale po Saveznoj Republici Jugoslaviji i to bez saglasnosti Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija! Prvenstveno su NATO projektili zasipali vojne ciljeve, vojne aerodrome i kasarne, ali se agresija vrlo brzo proširila i na civilne ciljeve. Tokom 78 dana rata stradalo je najmanje 2.500 osoba, ubijeno je 79 dece, a 12.500 ljudi je ranjeno. Palo je 50 hiljada razronih projektila, uništeno je 300 fabrika, skoro 200 škola, 60 mostova, 20 bolnica. Našu malu zemlju nadletalo je 500 aviona iz kojih su izletale bombe.
Mada se kod nas pogrešno navodi da je tzv. operacija, odnosno agresija, nazvana "Milosrdni anđeo", tačno je ipak da je ime bilo "Plemeniti nakovanj". Niti je bilo milosrdno, niti je bilo plemenito. Traume koje su urezane čitavoj naciji ni danas nisu prošle. U Usijanju pitamo: Šta je sve prethodilo agresiji, da li je ona mogla da se izbegne? Zbog čega se deceniju i više, umesto reči agresija, govorilo operacija? Da li će Srbija ikada dobiti "izvinite"? Gosti Usijanja: Stanko Vasiljević, penzionisani general Ljubinko Đurković, komandat odbrane Košara
Urednica i voditeljka Silvija Slamnig
