Vera i tradicija neizostavni su deo srpskog društva. Godinama i decenijama su u Srbiji stasavali političari koji nisu imali dodirnih tačaka sa kulturom sećanja, verom predaka i istorijskom svešću o postojanju srpskog naroda na ovim prostorima. Ukoliko si i bili svesni, smatrali su da im nije u političkoj koristi da se oko toga javno izjašnjavaju.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji najviši partijski funkcioneri su zarad jugoslovenske ideje izbegavali ili se potpuno protivili srpskoj tradiciji i kulturi. Srpski identitet je skrajnut nauštrb nove nacije, novih ideja i novog sveta koji je građen u komunizmu. Najviši državnici u toj državi pravili su otkon od tog „starog sveta“ kako su ga nazivali i tih po njima „nazadnih i regresivnih“ ideja.

Srpska pravoslavna crkva je proganjana, pogotovo u prve dve decenije komunističkih vlasti dok nisu stasali i vaspitale se nove generacije koje su zaboravile na veru predaka. Odsustvo srpskog identiteta se osetilo u svim porama jugoslovenske države, a otklon od pravoslavne vere je menjao život i navike Srba toga doba.

Tokom raspada SFRJ i razgradnje jednog sistema koji je upravljao Srbijom preko četiri decenije, beznađe je trajalo bezmalo čitave 1990. godine. Ratovi, ekonomske sankcije, kulturno lutanje ipak je delimično Srbe približilo identitetu pre Drugog svetskog rata. Vlasti u Srbiji tokom poslednje decenije XX veka nisu delile mišljenje sa narodom koji se polako budio.

Crkva danas potpuno rehabilitovana



Srpska pravoslavna crkva je ponovo oživela u narodu. U poslednjih deset godina svedoci smo tekstonskih promena u svesti, veri, kulturi i tradiciji generacija svih doba u Srbiji. Pre samo tri decenije bilo je nepojmljivo da se podižu nove crkve, da Hram Svetog Save konačno bude završen, da se neguje kultura sećanja.

Pomen za mnogostradalne srpske žrtve u ratovima, obeležavanja zamrlih manifestacija u memorijalnim centrima dobilo je na zamahu zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. U medijima se slobodno govori o istorijskim događajima koji su bili zabranjena tema decenijama. Istraživači sve
slobodnije nalaze arhivsku građu, organizuju se manifestacije, tribine, kulturne večeri.

Saradnja države i crkve


Srpski najviši državni funkcioneri su gosti na slavskim trpezama kod najviših crkvenih velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve. Saradnja srpske države i srpske pravoslavne crkve je najjača u proteklih stotinu godina. Da li je neko mogao i da pomisli pre nekoliko decenija da će najviši državni funkcioneri Republike Srbije poput Miloša Vučevića se biranim rečima obraćati na praznovanju Svetog Jovana Krstitelja, inače Krsne slave Preosvećenog episkopa bačkog, gospodina dr Irineja.

Iskreno bratsko i hrišćansko poštovanje ima za posledicu saradnju i razumevanje države i crkve, dve najvažnije institucije koje poštuje srpski narod. Srpsko jedinstvo je danas najpotrebnije u ratnim geopolitičkom vihorima.