U parceli 78 na beogradskom Novom groblju, počiva ugledni beogradski ugostitelj Karlo Perolo. Iz Italije u Beograd, Perolo je došao sa dvadeset godina u potrazi za boljim životom. Po dolasku u Beograd radio je kao kuvar kod italijanskog konzula Stefana Skovasa, a kasnije se odlučio da započne svoj privatan ugostiteljski posao i ovde zasnuje porodicu. Ono što ga je izdiglo iznad mnogih koji su u Srbiji videli svoju budućnost, je činjenica da je svojim ćutanjem i izbegavanjem da svedoči u jednom sporu, mogao da znatno bogatiji svoju porodicu zasnuje negde drugde. Ipak, između novca i časti, on se odlučio za čast.

Životna priča Karla Perola

Karlo Perolo je rođen 1839. godine u Bijeloj u Pijemontu (Italija), od oca Domenika, šumara i majke Katarine, krojačice. U periodu kada je obavljeno saslušanje radio je kao kuvar kod Italijanskog konzula Stevana Skovasa. Kasnije je zakupio kafanu u Kneževačkoj pivari, a potom kafanu „Kod Hajduk Veljka“ u Knez Mihailovoj br. 3. Pored kafane Hajduk Veljko, Karlo Perolo je otvorio i delikatesnu radnju gde su mogli da se nabave ruski kavijar, kladovski ajvar, Praške i Vestfolske šunke, švajcarski sirevi i druga delikatesna roba. U Beogradu se oženio 1869. godine Jozefom Hojberg iz Graca. Imao je troje dece: Viktora, Domenika i ćerku Mariju. Sin Domeniko je preminuo sa 14 godina, sin Viktor je preminuo 1922. godine i imao je četvoro dece, a ćerka Marija se udala za artiljerijskog kapetana Karla Mihla.

Svedok događaja na Čukur česmi

Događaj na Čukur česmi 15. juna 1862. godine izazvao je sukobe između srpske i turske strane, koja će narednih godina i dugotrajnih pregovora dovesti do postepenog napuštanja srpskih gradova od strane Turaka. Za procenu krivice u sukobima kod Čukur česme, angažovana je Međunarodna komisija. Karlo Perolo se sam prijavio da bude svedok događaja na Čukur česmi. Međunarodna komisija izvršila je u Beogradu, odmah posle bombardovanja Beograda, anketu da utvrdi do koga je krivica što je došlo do sukoba između Srba i Turaka, koji je izazvao bombardovanje Beograda. Najvažniji iskaz koji je pred međunarodnom komisijom utvrdio krivicu Turaka zbog sukoba – bio je iskaz dvadesetčetvorogodišnjeg kuvara u italijanskom poslanstvu Karla Perola. Njegov iskaz je pitanje o krivici rešio u našu korist.

Iz Protokola saslušanja (deo svedočenja):

Danas dvadesetog jula, gore navedene godine, u tri sahata po podne, pošto smo Mi Kr. Konsul produžili ispitivanje god. Karla Perola, obustavljeno dana sedamnestog tekućeg, u prisustvu potpisani, javi se Karlo Perolo.

Upitan: Da li su žandari isukali svoje sablje, kad su pokušali zaustaviti turskog oficira ili povadili pištolje ili ma kakvo drugo oružje?

Odgovorio je: Ja nisam video da su u rukama imali ma kakvo oružje.

Upitan: Da li su se Srbi prihvatili oružja, da se brane, kad su Turci na njih nišanili puškama?

Odgovorio je: Nisam video ni da su se hvatali oružja, niti da su ga imali u rukama.

Upitan: Da li je verovatno da se ni jedan žandar nije dohvatio oružja?

Odgovorio je: Žandari koje sam ja video nisu imali oružja u rukama, ali one koji su bili usred gungule nisam mogao videti. Ipak kada su Turci pucali, srpski žandari nisu imali oružje u rukama, a to sam sasvim dobro video.

Njegov objektivan iskaz presudio je u korist srpske strane, a tim povodom 1912. godine, na pedesetogodišnjicu od događaja na Čukur Česmi, kralj Petar Prvi Karađorđević odlikovao ga je Ordenom Belog orla. Preminuo je 1923. godine i sahranjen je u grobnici u kojoj je sahranjen njegov sin Domeniko. Opština grada Beograda stavila je grobnicu Karla Perola, nakon njegove smrti, pod zaštitu.

JKP “Pogrebne usluge” Beograd