Grad Beograd je izabrao izvođača za rekonstrukciju spomenika knezu Mihailu.
U toku je procedura koja prethodi potpisivanju ugovora, koje se očekuje tokom sledeće nedelje, a čim ugovor bude potpisan počeće izvođenje radova.
Za razliku od Pobednika, knez Mihailo i njegov vranac ostaju na svom mestu, a Beograđani i gosti grada imaće priliku da vide kako manji, ali ništa manje značajan spomenik dobija novo ruho.
Knez Mihailo Obrenović, vladar koji je konačno oslobodio Srbiju od Turaka, ubijen je u Košutnjaku 29. maja 1868. godine. A samo nekoliko dana kasnije, 2. juna, osnovan je "Glavni odbor za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III".
Članovi ovog Odbora planirali su da sagrade pomen-kapelu na mestu kneževe pogibije i podignu mu spomenik na trgu preko puta Narodnog pozorišta, koje je Mihailovom zaslugom podignuto.
Vremenom se odustalo od kapele, pa je u Košutnjaku otkriveno samo neupadljivo spomen obeležje, a za rešenje spomenika u gradu je raspisan međunarodni konkurs. Posle burnih umetničkih rasprava i polemika, posao je 1873. godine poveren italijanskom vajaru Enriku Paciju, koji je u to vreme uživao priličan ugled u Evropi.
Za spomenik, stav konja i položaj kneževe figure, Paci je uzor našao u dva spomenika konjanicima u Firenci - Kozimu i Ferdinandu Medičiju. Kip je postavio na reljefno bronzano postolje, a cela kompozicija smeštena je na drugom, nosećem postamentu, koji je obložen mermernim pločama, s ukrasima u bronzi i bronzanim pločama s imenima gradova koje je knez Mihailo oslobodio od Turaka.
Reljefne scene na bronzanom postolju izrađene su po crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića i prikazuju Miloša Obrenovića u Takovu, Narodnu deputaciju pred knezom, Srpskog guslara i Srbe koji polažu zakletvu na grobu kneza Mihaila.
U literaturi se može naći podatak da je spomenik je postavljen tako da je Mihailo licem okrenut i da rukom pokazuje ka Staroj Srbiji, odnosno Prizrenu.
Možda je namera odbora za postavljanje spomenika bila takva, ali jednostavna provera na Guglu danas pokazuej da je knez okrenut ka Nišu, odnosno da mu je pogled usmeren istočnije od Kosova...
Spomenik Mihailu Obrenoviću na trgu je otkriven na Svetog Nikolu 1882. godine, slavu dinastije Obrenović.
Svečanosti je prisustvovala sveukupna beogradska elita, a iz Italije je došao i autor Enriko Paci, koji je tog dana od kralja Milana Obrenovića primio orden Viteza takovskog reda drugog stepena.
Ali, kad je svileni pokrivač skinut sa skulpture, mnogo Beograđani bili su neprijatno iznenađeni - knez Mihailo bio je gologlav!
U ono doba, naime, svako je nosio šešir, šajkaču, cilindar... zavisno od položaja u društvu i doba dana, ali izlazak na ulicu bez kape smatran je nekulturnim i neumesnim. A knez je bio ovekovečen baš tako!
To je bila činjenica. Neko je na nju dodao da je posredi vajareva greška, drugi da se vajar gorko kaje i stidi... i već do večeri ceo Beograd pričao je da je Enriko Paci, zato što je izvajao gologlavog kneza - počinio samoubistvo!
Danima su se abronoše, ali i novine, bavile time, iako se Paci, sa ordenom i isplaćenim honorarom, vratio u rodnu Italiju. Ne znajući da su ga Beograđani "sahranili", srpsku prestonicu i Srbe sačuvao je u veoam lepoj uspomeni. Umro je u osamdesetoj godini, 1899. u Firenci.
Prilikom kopanja temelja za postament spomenika, otkriveno je rimsko groblje i u njemu su pronađeni ostaci žitelja Singidunuma, sahranjenih uspravno, u grobnicama nalik na bunare. A nakon oslobođenja Beograda oktobra 1944. godine, na Trgu republike je sahranjena grupa vojnika sovjetske Crvene armije, izginulih tu u žestokom borbama za osvajanje Narodnog pozorišta. Po završetku rata oni su ekshumirani i prebačeni na Groblje oslobodilaca Beograda...
(Kurir.rs/M. Petrović)
NE PROPUSTITE
