U gradski autobus ulazi tročlana porodica - majka očigledno penzionerka, njen sredovečni sin i njena sestra. Majka se sporije kreće, te je oboje drže pod ruku. U drugoj ruci, svo troje drže gomilu kesa u kojima nema- šta- nema
Konačno, svo troje sedoše. Sin, naizgled grubijan, sa viškom kilograma, u uflekanom kombinezonu, nabreklih mišića, razbaškario se na stolici, maksimalno raskrečivši noge. Pored njega, starija gospođa sa štapom u desnoj ruci, zamoli ga jedva čujnim glasom da malo pomeri nogu, piše Informer.
- Šta je, bre? - upita sin čačkajući nos.
- Boli me noga, a Vi ste svoju prislonili uz moju - skoro šapatom će starica.
- Šta si rekla!? О`š da ti zalepim šamarčinu? - dreknu sin, stežući pesnice i unoseći se starici u lice.
- Sine, nemoj! Šta to pričaš? Kakvi šamari? Ajde, smiri se - umeša se njegova majka autoritativno.
To je za sinčića bio zakon. Odjedanput se pretvorio u mirnu''bubicu''.
- Ajde, sine, sedi ovde preko puta nas - nastavi umilnim glasom njegova majka, kao da ga hipnotiše.
Ali, ne lezi vraže. Taman kada smo svi u autobusu pomislili da su se strasti smirile, sin dreknu:
- Š`a bre oće ona? Pa, ne mogu da sedim skupljenih nogu к`o neka baba! - i svima nam pokaza kako bi to izgledalo.
Na sledećoj stanici starica je ustala i došavši do izlaznih vrata, na trenutak se okrenula u njihovom pravcu, klimajući glavom kako bi izrazila negodovanje. Čim su se vrata otvorila, brže-bolje je iizašla napolje, vidno uplašena.
- Vidi onu, vidi onu, klima glavom i gleda nas! - poče rođaka da ''potpaljuje vatru'', pokazujući na staricu koja je tada stajala na stanici.
- Ajde, vas dvoje dosta više, gleda vas ceo autobus... - pomirljivo će vedra majka sredovečnog sinčića.
Na sledećoj stanici, svo troje su, ruku pod ruku, krenuli ka izlazu, dok je rođaka uporno ponavljala:
- Ej, ona klima glavom! Ma, trebalo je da joj lupiš šamarčinu - reče rođaka svom sestriću.
- Ma, kakavu šamarčinu!? Drugi put ćete vi taksijem, a ne autobusom - začu se majčin glas razuma.
Kurir.rs/Informer
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
