MUČKI SU GA TUKLI I ŠUTIRALI DOK JE U RUČICI STEZAO PARE ZA SOK: Te 1997, na današnji dan, neljudi su u centru Beograda ubili malog Dušana Jovanovića

Na današnji dan, 18. oktobra 1997. godine, Beograd je izgubio jedno dete. Ne zbog nesreće, bolesti ili slučajnosti. Dušan Jovanović, dečak od trinaest godina, ubijen je jer je bio Rom.

Mali Dušan je te subote uveče, tačno na današnji dan 18. oktobra 1997, izašao iz stana i rekao ocu da ide do obližnje prodavnice da kupi sok. Planirao je da se posle toga vrati kući i gleda kečere na televiziji...

Ono što nije ni u snu mogao da nasluti jeste da je to njegovo poslednje zdravo tati jer samo nekoliko stotina metara dalje čekala su dva mladića koji su odlučili da te večeri, eto, nekog pretuku - samo zato što nije kao oni.

Odabrali su nemoćno dete...

Na malog Dušana su nasrnuli bez reči. Tukli su ga pesnicama, šutirali, a onda mu glavu razbili metalnim delom oluka koji su iščupali sa zgrade. Udari su bili toliko brutalni da su mu polomili vratni pršljen.

Njegov otac Aleksandar Jovanović, ispričao je kasnije za medije da je, videvši da se duže vreme ne vraća kući, krenuo za sinom. Našao ga je na ulici, u lokvi krvi.

- Našao sam ga da leži na stepenicama, glava mu je bila pognuta unazad. Tada sam viknuo: "Ko mi ubi sina?". Izašle su komšije, a ja nisam znao šta da radim. Utrčao sam kod komšinice, rekao joj da pozove policiju, a onda je izašla i moja žena. Rekao sam joj: "Ubili su nam sina", a ona je počela da vrišti - ispričao je davne 1997. godine.

Ubistvo iz mržnje

Ubrzo su uhapšeni skinhedsi Milan Č. i Ištvan F, obojica stari 17 godina, pripadnici skinhed pokreta. Nisu poricali zločin. Sud je utvrdio da je motiv bila rasna mržnja, i obojica su osuđeni na po 10 godina zatvora - maksimalnu kaznu za maloletnike u to vreme.

Ipak, izašli su nakon samo šest godina.

Dušanovu porodicu slomila tuga

Dušanova majka Milica nije mogla da izdrži toliku bol. Već dan nakon sahrane pokušala je da se ubije. Prvo je popila sonu kiselinu, bila je hospitalizovana i izašla je sa uništenim jednjakom. Nedugo potom je popila tablete i bila u komi tri dana. Tri godine kasnije, ponovo je zatrudnela. Otac Aleksandar je mislio da će drugo dete da joj skrene misli sa Dušana, ali nije. Milica je rodila Kristinu, ali Dušana nikada nije prebolela.

A onda 12. jula 2015. godine se obesila. Kristina je tada imala 15 godina. Htela da bude sa njim. I pored Dušana je i sahranjena.

Otac Aleksandar je dobio infarkt kada je pogledao film o svom sinu - "Dušan". Nakon toga amputirane su mu obe noge, i srce mu je puklo od tuge godinu i po dana nakon što mu je supruga preminula.

Kristinu je tada usvojila starija sestra Duška.

Mnogi su godinama apelovali da se zločin ne zaboravi. I nije, i nikada i neće!

Večito sećanje na malog Dušana

U beogradskom Parku Dušana Jovanovića 2025. godine svečano je postavljeno spomen-obeležje posvećeno Dušanu Jovanoviću, romskom dečaku koji je tragično stradao od ruke pripadnika skinhed pokreta.

Ovaj čin predstavlja više od obeležja - to je zavet da se zlo nikada ne ponovi, i da ljubav, razumevanje i čovečnost ostanu jače od svakog straha i predrasude.

Inicijativu su podržali tadašnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koji su svojim zalaganjem doprineli da se spomen-obeležje postavi

Kurir.rs