BEOGRAD - Urna našeg najvećeg naučnika Nikole Tesle od 1957. nalazi se u zgradi muzeja u Beogradu koji nosi njegovo ime. Teslini posmrtni ostaci bili su kremirani i privremeno smešteni na jednom njujorškom groblju, a potom preneti u Beograd pre 56 godina. Hoće li Tesla i dalje počivati u muzeju ili će se ostvariti ideja patrijarha Irineja koji se pre dva dana založio da se zemni ostaci naučnika sahrane u Hramu Svetog Save.
"Razgovarali smo o spomeniku i polaganju zemnih ostataka Nikole Tesle i o našem predlogu i stavu crkve da je najpogodnije da to veliko ime bude pored ličnosti i Hrama Svetog Save i Karađorđevog spomenika. Da tu dođe i Nikola Tesla kao predstavnik nauke", rekao je patrijarh prilikom susreta sa predsednikom privremenog organa Beograda Sinišom Malijem.
Patrijarh je naglasio da je to stav crkve i izrazio nadu da će njegova ideja naići na razumevanje. Patrijarhova inicijativa nije prva kada je reč o premeštanju zemnih ostataka Nikole Tesle.
Krajem 2011. Društvo „Sveti Sava”, neposredno pošto je obeležilo 125 godina postojanja apelovalo jeda se urna Nikole Tesle položi u hram, ali ta inicijativa je naišla na protivljenje direktora Muzeja „Nikola Tesla” Vladimira Jelenkovića.
On je tada rekao da nije čudno što se urna nalazi u muzeju.
"I snimak poslednjeg izdaha Tomasa Edisona se čuva u muzeju. Ako bismo na ovaj način rabili ovu memorijalnu celinu, mogle bi i druge naučne institucije da traže eksponate koji bi odgovarali njihovoj postavci, te onda ne bi ni postojala potreba za postojanjem našeg muzeja", kazao je Jelenković, podsećajući na želju Milice Trbojević, kćerke Tesline sestre Angeline i naslednice Teslinog sestrića Save Kosanovića, da urna bude preneta u muzej.To je za Jelenkovića bio argument koji podrazumeva i obavezu da se porodična želja bezrezervno poštuje.
Šta Jelenković misli sada, juče nije bilo moguće saznati jer nije odgovarao na pozive. Naime, njegova sekretarica je najpre rekla da je Jelenković na sastanku i da mu je isključen mobilni telefon. Posle još nekoliko poziva, sekretarica je promenila priču, rekavši da je Jelenković na odmoru. I, nakon poslednjeg poziva, sekretarica je otkrila kako Jelenković radi – „ograničeno, oko dva sata dnevno”. Odnosno, da se iznenada pojavi, a potom nestane.
Ali, ako direktor muzeja nije bio raspoložen za razgovor, juče su se među predstavnicima Crkve mogli čuli komentari da je SPC izrazito protiv kremacija, smatrajući da kremiranje pokojnika narušava dogmu o vaskresenju tela, te je predlog patrijarha u tim krugovima ocenjen kao „ishitren”.
Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, stručnjak za crkveno pravo, međutim, ima drugačije mišljenje.Iako Džomić ističe da je nesporno da su ne samo SPC, nego i sve pravoslavne crkve protiv kremiranja pokojnika, on tvrdi da se mora praviti razlika u kremacijama – kada se kremacija pokojnika vrši po njegovoj izričitoj volji i kada se kremacija vrši mimo njegove volje – voljom srodnika.
"Nikoli Tesli je, koliko je meni poznato, održano opelo po pravoslavnom obredu i kremacija je izvršena mimo njegove volje. Naime, nigde nije nađena njegova zaostavština u kojoj se navodi njegova želja da bude kremiran. Reč je o svešteničkom sinu koji je znao osnovne istine naznačenja čoveka na zemlji. U potpunosti podržavam stav Svetog Sinoda i njegove svetosti patrijarha Irineja, da se taj veliki naučnik i pre svega čovek i hrišćanin, dostojno sahrani u Hramu Svetog Save. Morbidno je i za Teslu ponižavajuće da se njegovi zemni ostaci čuvaju u muzeju. Muzej ima dovoljno Tesline zaostavštine da uspešno obavlja svoju misiju. Svako protivljenje zahtevu da se on dostojno sahrani, nije ništa drugo nego protivljenje božjoj i ljudskoj pravdi, zdravom razvoju i civilizacijskim tekovinama", kaže Džomić, podsećajući da je, odajući dužno poštovanje Tesli, SPC štampala nekoliko knjiga koji osvetljavaju hrišćanske dimenzije života velikog naučnika.
Posmrtna maska i otisak ruke
Teslinu posmrtnu masku (5 gipsanih odlivaka) i posmrtni otisak Tesline ruke sa ostalom Teslinom zaostavštinom predao je muzeju, prilikom osnivanja 1952. godine, Sava Kosanović. Nikola Tesla je umro u Njujorku 7. januara 1943. godine. Otisak posmrtne maske sa njegovog lica uzet je na inicijativu Hjuga Gernzbaka, urednika časopisa „Radiokraft”. Teslinu posmrtnu masku izradio je 9. januara 1943. godine F. Mojnihen. Urna Nikole Tesle izrađena je prema idejnom rešenju vajara Nebojše Mitrića.
