SRBIJA - Niko se na političkoj sceni nije održao tako dugo kao Nikola Pašić koga su zvali Baja - a malo koji političar se svojim zanatom bavio u tako komplikovanim vremenima, uz tako mnogo političkih neprijatelja i - sa tako malo javno izrečenih reči.
Pašićeva ćutanja bila su rečitija od brilijantnih, zapaljivih i bombastih govora onih koji su imali potrebu koju, izgleda, Pašić nije imao - da zasenjuje prostotu.
"Zna Baja šta radi", govorile su njegove pristalice, čak i kad Baja nit zna, nit šta radi.
"Baja jedno kaže, drugo misli, a treće uradi!", gunđali su oni koji nikako nisu uspevali da ga isteraju na čistinu. A njegova uzrečica:"Može da bidne, ne mora da znači", i dan-danas može se čuti u srpskim kafanama, kao svojevrsna interpretacija Ajnštajnovih teorija o relativitetu, primenjenih na stvari obične i svakodnevne.
Ovo su samo neke od anegdota koje se pripisuju Nikoli Pašiću.
U POLITIKU NEMA PEVANJE
Kada je pesnik Milan Rakić prvi put stupio u diplomaciju, otišao je i predstavio se Pašiću.
"Ovaj... znaš onaj... ja sam čuo da ti pevaš pesme u pevanje, ali jeste onaj... u spoljnu politiku nema pevanje... nego ima da čuvaš sve u državnu tajnu, kao što devojka ima da čuva... ovaj...pre nego što se uda onaj.".. odgovori mu Pašić.
POGINULIMA DA SE POMOGNE
Načelnik Ministarstva inostranih dela dr Miroslav Jovanović ulazi kod Pašića i saopštava mu:
"Gospodine predsedniče, sada baš stiže vest da se dogodila užasna nesreća!... tamo je upaljena municija... eksplozija je užasna... šteta ogromna, a i žrtava ima mnogo!"...
"E, ovaj... znaš nije dobro... nego, ovaj... znaš, naredite da bega od eksploziju daleko, pa ćemo posle videti ko je poginuo pa da mu se pomogne!" odgovori Pašić.
TAČNO IZMEĐU 8 I 12
Sreo se Pašić sa dopisnikom pariskog "Žurnala", novinarom Barbijem, i zdravili se.
"Molim Vas, gospodine ministre, ja bih želeo da govorim Vama o jednoj hitnoj stvari! Molim Vas, kad mogu doći k Vama?" upita g. Barbi.
Pašić se malo zamisli i posle nekoliko trenutaka reče:
"Ovaj... jeste onaj... znate najbolje dođite sutra! -- U koliko sati? - upita Barbi.- Ovaj... najbolje dođite, tako, znate... dakle, ali samo tačno najbolje između 8 i 12 na podne!", odgovori Pašić.
IZLAZ NA KOJI SE NE IZLAZI
Čini mi se da je to bilo neđe u 1905. godini. Bila ministarska kriza i Kralj bio poverio sastav kabineta Pašiću. Posle dugog konferisanja sa političkim prvacima, došao Pašić da Kralju referiše o situaciji.
"Kakva je situacija, gospodine Pašiću? upita ga Kralj Petar.
"Ovaj... onaj... Veličanstvo... situacija je poteška i vlada ne može da bidne... ovaj... nego moramo ići u izbore na narod", odgovori Pašić.
"Ama zar opet izbori, ako Boga!? Zar nema drugog izlaza?", reče kralj Petar koji nije voleo česte izbore.
"Ovaj... Veličanstvo, jeste.. znaš... ima izlaz, ali neće da izađemo", odgovori Pašić.
ZDRAVLJE VLADIKINE SUPRUGE
Bio došao Mitropolit Dimitrije u Dvor da Nj. V. Kralju čestita Novu godinu. Malo zatim došao i Pašić, pa videći mitropolita skide cilinder, priđe mu sa osmehom, pruži ruku i reče:
"Dobar dan, Vaše visočanstvo!... Kako je gospođa sa zdravljem?
Mitropolit zbunjen prinadležnostima Visočanstva i Gospođe, veštački se zakašlja i bez odgovora ostavi g. Pašića
