BEOGRAD - Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi smatra da bi za Srbiju i Hrvatsku najbolje bilo da povuku tužbe za genocid, jer će u protivnom pravnici morati da dokazuju nešto čega nije bilo, mada, dodaje, povlačenje je malo verovatno, s obzirom da se bliži usmena rasprava na Međunarodnom sudu pravde.
Varadi podseća da Haški tribunal nije nikoga sa ovih prostora ni optužio niti osudio za genocid na području Hrvatske te da bi taj stav Tribunala mogao da bude relevantan za MSP, jer je to i do sada bila praksa. - Poznato je da Tribunal ima ima znatno više sredstava, instrumenata i mogućnosti za utvrđivanje činjenica. Zbog toga je MSP do sada uglavnom uvažavao nalaze Tribunala i verujem da će se ta praksa nastavitii - rekao je Varadi povodom predstojeće usmene rasprave u procesu između Hrvatske i Srbije po uzajamnim tužbama za genocid, a koja u Hagu počinje 3. marta.
On objašnjava da je genocid najteže krivično delo, ali se u javnom govoru više koristi kao simbol nego kao pojam sa specifičnom pravnom sadržinom. - U ovom sporu obe strane će zastupati kompetentni pravnici, ali oni će se naći na prinudnom koloseku i moraće da dokazuju neto čega nije bilo - smatra Varadi i dodaje da je činjenica da je bilo nedela, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti, ali ponavlja da Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid na području Hrvatske tokom devedesetih godina.
- Ako se tvrdnje udaljuju od stvarnosti, verovatno će se strasti uskovitlane tim tvrdnjama jo vie udaljiti od stvarnosti, doći će i do nadmetanja simbola - naglasio je profesor. Zbog toga, kako je istakao, i dalje smatra da bi bolje bilo da obe države međusobno povuku tužbe. -Ovo više nije verovatno s obzirom na blizinu usmene rasprave - ali još uvek nije nemoguće - naveo je Varadi.
Profesor je, takođe, ukazao da su kroz istoriju razni sudovi, kako međunarodni, tako i nacionalni u više navrata utvrdili odgovornost pojedinaca za genocid ali da nijedna drava nikada nije proglaena krivom za genocid. Prema njegovim rečima, redak je i broj postupaka u kojima se pojavilo pitanje odgovornosti drave za genocid. - Kada je reč o kolektivnoj odgovornosti, uključujići odgovornost drava, stvari ni u principu nisu jasne i nesporne. Moje je uverenje, da je u slučaju ratova na teritoriji bive Jugoslavije trebalo ostati na terenu individualne odgovornosti - naveo je Varadi. On smatra da odgovornost pojedinaca za teka krivična dela, pa i za genocid, u principu ne može biti sporna, iako mogu postojati tekoće u dokazivanju, posebno kada su pretpostavljeni počinioci državljani moćnih država.
