BEOGRAD - Pravoslavne crkve, nedelju dana pre Uskrsa, slave Cveti, sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.Kako beleže jevanđelja, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: "Evo car krotki ide i jaše na magarici".Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: "Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje".U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se jede riba.U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: "Evo mene, a evo vama rata sa Turcima".Veoma mali broj porodica slavi Cvete krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina.U nekim krajevima uoči ovoga praznika žene odlaze na livade da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom.Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke i ljubičice, ako ih ima.Inače, od danas za pravoslavne vernike koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru počinje Velika ili Strasna nedelja.Hrišćanske crkve zapada - katolička, protestantska, anglikanska i brojne manje, vaskrsenje Hristovo slave danas, dok će crkve istoka Uskrs obeležiti u nedelju 15. aprila.Dok je razmak između jednog i drugog Uskrsa ove godine "samo" nedelju dana, iduće godine će biti 36 dana, pa će hrišcanske crkve zapada Uskrs slaviti 31. marta, a "istočne" 5. maja.Međutim, 2014. godine sve crkve će Uskrs slaviti istog datuma, 20. aprila, što će se dogoditi i 2017, 2025. i 2028.
