Najavljeni novi protokol iz koga bi posle više od decenije bivši radnici društvenih preduzeća dobili odgovor ko će i kada isplatiti novac koji su im firme ostale dužne - opet nije stigao iz ministrastva privrede.
U Nišu, bivši radnici se i dalje okupljaju svakog petka, a zbog 6,5 miliona dinara duga Zoran Nešić štrajkuje glađu.
Da li ispred Gradske kuće ili u svojoj – svejedno je, kaže Zoran Nešić koji štrajkuje glađu tačno dvanaest dana.
“Ja tražim hitnu isplatu zarada. Ne odustajem do konačnog rešenja”, kaže Nešić.
Konačnom rešenju trebalo je da budu bliži nakon sastanka koji je u utorak održan u Ministarstvu privrede.
Radnicima je rečeno da će nove informacije o toku pregovora i novim protokolima dobiti danas. Međutim, kao ni prethodnih 3. 000 puta, na prethodnim protestima, to se ni danas nije dogodilo. Umesto rešenja, došla je informacija o novom sastanku – sledeće srede.
“Ajte da sačekamo tu sredu da vidimo šta će da nam kažu. Ako i onda nemamo neki dogovor da se mi skupimo i idemo svi”, poziva ih član gradskog veća Mihajlo Zdravković.
Oni kažu da za put u Beograd nemaju para.
Član pregovaračkog tima Žarko Đorđević kaže da je situacija krajnje kritična.
“Ovo što radite sa nama stvarno nema smisla. Mi smo prosek 65 godina. Dokle da čekamo i kako da čekamo”.
A čekajući isplatu, mnogi proživljavaju pravu dramu.
“Godinu dana čekam operaciju srca. Tri bajpasa. Nemam para da odem da me operišu. Sad treba da potvrdim i odem u februaru. Ne znam šta da radim”, kroz suze priča bivši radnik EI Zoran Jocić.
I Slobodan Cvetanović kaže da ne zna šta da radi. On se na jednom od protesta polio benzinom. Zbog duga za grejanje mogao bi da izgubi stan. “Sto posto će da me isteraju iz stana. Ne mene, mnoge. Ovo je sramota da čuju ljudi. Da sam u svoje vreme pio, išao negde... a radio sam celog života”.
Kažu da im teže od toga što se novac ne isplaćuje, pada to što ih svi ignorišu.
Osman Nešić, bivši radnik fabrike pumpi Jastrebac ističe:
“Ti isti ljudi koje smo mi školovali nalaze se tamo i oduzeli su nam fabrike, oduzeli su nam živote.... ( plače..) Ne mogu više da govorim, toliko bedno živimo. To je katastrofa”.
Godinama traju protesti, a pozivima da im se obrati nije se nikada odazvao nijedan ministar.
(N1)
