Prema njegovim rečima, od karcinoma pluća u Srbiji godišnje oboli oko 5.000 ljudi, oko 4.500 žena oboli od raka dojke, i to sve mlađe žene. Godišnje se javi oko 4.500 hiljada novoobolellih od karcinoma debelog creva, i 1. 500 žena oboli od grlića materica, a gotovo svaka treća od njih umre, dodao je Čolović.
Upravo zbog tih alarmantnih podataka SLD započinje projekat edukacije lekara na što je moguće ranijem prepoznavanju simptoma, ranoj dijagnostici, kao i kada je reč o savremenom lečenju i palijativnom zbrinjavanju onkoloških bolesnika. Plan je da projekat traje goidnu dana, za koliko će svi naši onkolozi, radiolozi, pulmolozi, ginekolozi, hirurzi, patolozi... potruditi da doprinesu da 33.000 lekara koji se aktivno bave medicinom dobiju najvažnije informacije koje će pomoći u ranom otkrivanju lečenju malignih bolesti.
"Nakon godinu dana sumiraćemo rezultate projekta sa očekivanjem da ćemo ga nastaviti. Projekat je dodatni napor SLD da se postignu bolji rezultati u lečenju malognih bolesti. Mi se ne bavimo lečenjem već edukacijom, kako bi lekari obnovili, dopunili i osavremenili znanja o malignim bolestima, komplikacijama, zbrinjavanju pacijenta ", rekao je dr Čolović novinarima na predstavljanju projekta u prostorijama SLD.
Epidemiolog Instituta za onkologiju i radiologiju dr Ana Jovićević podsetila je da Srbija spada među "rekordere", kada je reč o oboljevanju i umiranju od raka pluća i grlića materice. Ona je dodala da Srbija jeste započela skrining na rak dojke, grlića materice i debelog creva, ali da su problemi nedovoljna pokrivenost i slab odziv.
"Kad je reč o mamografiji, manje od 30 odsto žena se odazove na skrining", ukazala je dr Jovićević i dodala da očekuje da će prokejat SLD u velikoj meri unaprediti postojeće programe i izmeniti sliku malignih bolesti u našoj zemlji. Upitana da li je veći broj obolelih direktna posledica delovanja osiromasenog uranijuma tokom bombardovanja, na šat ukazuju pojedini stručnjaci, ona je istakla da, ukoliko je tačno da nije bilo bombardovanja osiromašenim uranijumom na široj teritoriji zemlje, ne može se reći da to ima uticaj na obolevanje.
"Ako posmatrate stope obolevanja i umiranja decenijama unazad, nikakva posebna odskakanja nisu viđenja. Beležimo kontinuiran porast, ali kao i okolne zemlje", kazala je dr Jovićević. Direktor Medikalne onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Davorin Radosavljević naveo je da bi bilo dobro da se glavni deo razvoja kliničke onkologije prebaci na sekundarni nivo. "Na Onkološkom institutu, koji je pravljen za Beograd 1939. godine, danas se radi 40 do 50 odsto hemoterapije, a možda čak i radioterapije u našoj zemlji.
Metropolizacija onkologije je ogromna, a nije potrebna", kazao je Rdosavljević. Da su problema sa velikim brojem obolelih i umrlih od malignih bolesti svesni u Ministarstvu zdravlja, potvrdio je državni sekretar Ferec Vicko, koji je istakao da je kada je došlo do ukidanja specijalizacije iz klinicke onkologije, ta specijalizacije ipak vraćena. On je rekao da je žalosno što u poslednjih pet godina nijedan inovativni lek nije registrovan i dodao da će ministarstvo raditi na tome da "u najmanju ruku" tri do pet lekova uđu na naše tržište. "Imamo i dogovor sa velikim farmaceutskim kućama da se negde uštedi, spusti cena, a zarad mogućnosti dostupnosti nekog lečenja koje do sada zbog cene nije mogli da bude sprovedeno u Srbiji", rekao je Vicko.
