Najnovije vesti

TAJNI NUKLEARNI PROJEKAT SFRJ: Kako je Jugoslavija pokušala da napravi atomsku bombu!
Foto: Profimedia

Kodno ime Sutjeska

TAJNI NUKLEARNI PROJEKAT SFRJ: Kako je Jugoslavija pokušala da napravi atomsku bombu!

Društvo
Jugoslavija je bila na putu da napravi nuklearnu bombu, ali je to onemogućilo predratno stanje siromaštva, kaže akademik Božidar Matić.
Ilustracija (Foto:Profimedia)
Ilustracija (Foto:Profimedia)

Božidar Matić je bio jugoslovenski ministar nauke, odnosno predsednik Saveznog komiteta za nauku i tehnologiju u Vladi Branka Mikulića.

 

Dok se o prvom nuklearnom programu, koji je počeo posle Drugoga svetskog rata, ponešto zna, za program iz 1980–ih čuli su tek malobrojni pojedinci.

 

U drugom jugoslovenskom nuklearnom programu, navodno kodnog imena „Sutjeska“, važnu ulogu igrao je sarajevski „Energoinvest“.

 

Karijera Božidara Matića bila je neraskidivo vezana za tu kompaniju na čijem je čelu bio od 1989. do 1993. godine.

 

"Kad je počeo nuklearni program u ’Energoinvestu‘, nisam u to bio upućen. Saznao sam to na čudan način kad sam se 1985. godine vratio u ’Energoinvest‘ nakon što sam četiri godine bio rektor Univerziteta u Sarajevu. Postavili su me tada za potpredsednika za istraživanje i razvoj. ’Energoinvest‘ je imao 11 istraživačkih centara, od kojih je šest bilo, prema ondašnjoj kvalifikaciji, na nivou instituta. Iako sam pre bio direktor jednog od tih instituta i sarađivao sa ostalima, odlučio sam da obiđem svaki od instituta kako bih se bliže upoznao sa time što se radi", priča Matić za Jutarnji list.

 

Kako je naveo, u jedan deo zgrade ITEN–a, Instituta za termotehniku i nuklearnu tehniku, nisu ga pustili.

 

Božidar Matić (Foto:Youtube)
Božidar Matić (Foto:Youtube)

"Rekli su mi: ’Ovde se radi jedan projekt. Prema ugovoru, projekt ne može videti niko osim onih koji imaju dozvolu za to", kaže Matić.

 

Priznao je da nije dočekao da dobije pristup tajnom projektu u ITEN-u, jer ga je Branko Mikulić, tadašnji predsednik Vlade Jugoslavije, pozvao u Beograd.

 

Jugoslavija je 1980–ih razvijala dva paralelna programa: program A bio je usmeren prema nuklearnom oružju, a program B bio je usmeren na civilnu upotrebu nuklearne energije. U svemu tome je važnu ulogu igrao „Energoinvest“.

 

Kao savezni ministar za nauku vremenom sam saznao o jugoslovenskom nuklearnom programu, ali iz „druge ruke“.

 

Božidar Matić

 

 

 

"JNA je sve ugovarala sa ’Energoinvestom‘, koji je zatim sklapao ugovore sa ostalim institutima, uključujući i ITEN. Sve je to bilo u najvećoj tajnosti", pojasnio je Matić.

 

U Zagrebu je program A bio posebno usmeren na razvoj neutronske komponente bombe. Grupa sastavljena od desetak fizičara, elektroinženjera i tehničara iz Instituta „Ruđer Bošković“ (IRB) bila je direktno uključena u projekt. Samo su dvojica od njih znali pravu svrhu projekta na kojem rade.

 

U januaru 1988. godine je nemački magazin „Špigl“ objavio kako je Ruđeru Boškoviću uz finansijsku podršku sarajevskog „Energoinvesta“ poverena prerada nuklearnog otpada.

 

Ilustracija (Foto:Profimedia)
Ilustracija (Foto:Profimedia)

Iako je u tome članku pogrešno navedeno šta se u sklopu tajnog projekta radilo u Zagrebu, tačno je navedena važna uloga „Energoinvesta“.

 

"’Energoinvest‘ je bio odlična maska. U slučaju da nešto prodre u javnost, uvek se moglo naći opravdanje da je reč o istraživanjima za civilnu upotrebu nuklearne energije", pojasnio je Matić.

 

Matić je "Jutarnjem listu" govorio o važnom sastanku u Vladi Jugoslavije 1988. godine.

 

"Sad počinje najčudnija stvar. Jednoga dana zove mene Branko Mikulić i kaže: ’Daj, molim te, dođi na jedan delikatan sastanak, ukinućemo nuklearni program. Znaš li šta o tome?‘. Kažem ja: ’Nešto sam načuo‘. Na to će meni Branko: ’Ne može to Jugoslavija da radi, mi moramo da idemo u privrednu reformu, nuklearni program je fantazija iz nekih drugih vremena. A ja to moram da kažem i Generalštabu", prisetio se Matić, dodavši da je otišao na famozni sastanak.

 

Ilustracija (Foto:Profimedia)
Ilustracija (Foto:Profimedia)

Kako kaže, kada je tamo došao iznenadilo ga je njihov civilizovani pristup kad im je Branko rekao da Jugoslavija odustaje od nuklearne bombe da bi se kasnije na sastanku raspravljalo o praktičnim problemima napuštanja tajnog nuklearnog programa.

 

"Gašenje nuklearnog programa imalo je pozitivan efekat na realizaciju Strategije tehnološkog razvoja Jugoslavije. Oko 1,5 odsto tadašnjeg jugoslavenskog BDP–a je išlo u istraživanje i razvoj: 0,5 posto kroz SIZ–ove, 0,5 posto kroz preduzeća, a 0,5 posto kroz tzv. ’Matićev fond‘. To je i danas san niza evropskih zemalja", kaže Matić.

 

Na konstataciju kako mnogi misle da je jugoslavenski nuklearni program bio samo blef i da zemlja poput Jugoslavije nije mogla napraviti nuklearnu bombu Matić kaže:

 

"Kako se samo varaju! To je potpuno pogrešno. Nije to bio blef, nego ozbiljan program razvoja nuklearne bombe", rekao je Matić.

 

(Jutarnji list)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...