Najnovije vesti

KURIROV FELJTON: Crvena pravda ubila ministra Milorada Draškovića!

Atentati, bune i nemiri u Srbiji (11)

KURIROV FELJTON: Crvena pravda ubila ministra Milorada Draškovića!

Društvo
Komunistička partija 1920. bila je treća po snazi u parlamentu, pa su je kralj i vlada zabranili Obznanom. Odgovor omladine bio je ubistvo člana vlade

Na izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u novembru 1920. komunisti su postali treća parlamentarna snaga i osvojili mesta gradonačelnika Beograda i Zagreba. Razlozi za to bili su dvojaki: uticaj Oktobarske revolucije u Rusiji bio je jak, a nezadovoljstvo siromaštvom veliko.

Strah od revolucije

Uplašeni da se i u Kraljevini SHS ne dogodi revolucija, kralj i vlada preduzimali su energične mere protiv komunista. Već u decembru 1920. doneta je Obznana, akt s potpisom ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića kojim se zabranjuje svaka komunistička aktivnost s obrazloženjem da je „opasna po državu“. Drašković je, inače, bio jedan od uglednijih srpskih političara. Po diplomiranju na Pravnom fakultetu u Beogradu postao je advokat, ali je docnije otišao u Švajcarsku i Francusku da specijalizuje - proizvodnju mleka. Imao je veliku farmu i mlekaru u Smederevu i važio za najvećeg stručnjaka u toj oblasti, pa je čak bio direktor velike banke i ministar privrede..Ali politika je prevagnula, pa je docnije bio ministar saobraćaja i građevina i, na kraju, ministar unutrašnjih poslova...

Rukovodstvo Komunističke partije rešilo je da ništa ne preduzima, već da sačeka dalji razvoj događaja. Neki mladi članovi, međutim, ogorčeni zbog Obznane i razočarani mlakom reakcijom rukovodstva, osnovali su organizaciju Crvena pravda s ciljem da na teror buržoazije odgovore terorom protiv istaknutih predstavnika onih buržoaskih partija koje su donele Obznanu. Jedan od rukovodilaca Crvene pravde bi je Rodoljub Čolaković.

Čolaković je u rodnoj Bijeljini formirao grupu koja je dobila zadatak da ubije ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića.

Prvi atentat 3. maja 1921. na današnjem Trgu republike u Beogradu nije uspeo, a sledeća prilika se ukazala u julu. Drašković je s trudnom suprugom otišao u banju Delnice u Hrvatskoj, a jedan član „bijeljinske grupe“ Alija Alijagić (25) određen je da ga tamo likvidira. On je otputovao u susedno mesto Lokve, odakle je svaki dan odlazio u Delnice u potragu za Draškovićem. Našao ga je trećeg dana, 21. jula pre podne, kako sa suprugom sedi na klupi. Prišao im je i ispalio nekoliko hitaca. Jedan od metaka ministra je pogodio u podlakticu, a drugi pravo u srce. Drašković je ostao na mestu mrtav. Za Alijagićem, koji se dao u beg, potrčao je detektiv iz obezbeđenja i ranio ga u nogu. Atentat na Draškovića bio je prvo političko ubistvo u Kraljevini Jugoslaviji. Suđenje za ovaj atentat održano je oktobra 1921. u Zagrebu. Alija Alijagić bio je osuđen na smrt, a Rodoljub Čolaković i još dva člana rukovodstva Crvene pravde na po 12 godina zatvora.

Egzekucija i spomenik

Smrtnu kaznu nad Alijagićem 8. marta 1922. izvršio je državni dželat Alojz Zjafrid, koji je pogubio i učesnike Sarajevskog atentata. Posle Alijagića otišao je u penziju. Zbog toga što je postao mesto hodočašća za komuniste, policija prekopava Alijagićev grob.

Komunistička partija je podigla Alijagiću spomenik u Delnicama. Ali pošto komunisti nisu podržavali terorizam, na spomeniku je pisalo samo „Revolucionaru Aliji Alijagiću“. I ništa više. Ni šta je učinio taj revolucionar ni kada. Jedna ulica na Petlovom brdu u Beogradu nosila je ime Alije Alijagića. Početkom 21. veka preimenovana je u Ulicu Milorada Draškovića.

Rodoljub Čolaković posle rata bio je visoki funkcioner. Umro je 1983.

META I RANIJE

Milorad Drašković bio je meta atentata i dva meseca pre pogibije u Delnicama. Napadnut je trećeg maja uveče ispred kafane „Kolarac“ u centru Beograda. Policija nije pokazala neki uspeh u istrazi, pa je opozicija tvrdila da je ceo atentat - izmišljen.

 

DOGODILO SE 1921.

Osnovane komunističke partije u Italiji, Portugalu, Španiji, Čehoslovačkoj i Kini
Švedska uvela pravo glasa za žene
Adolf Hitler došao na čelo Nacionalsocijalističke partije
U SAD održani prvi izbori za mis
Albert Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu za fiziku

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...