icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

KURIROV FELJTON: Crvena pravda ubila ministra Milorada Draškovića!

Atentati, bune i nemiri u Srbiji (11)

KURIROV FELJTON: Crvena pravda ubila ministra Milorada Draškovića!

Društvo
Komunistička partija 1920. bila je treća po snazi u parlamentu, pa su je kralj i vlada zabranili Obznanom. Odgovor omladine bio je ubistvo člana vlade

Na izborima za Ustavotvornu skupštinu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u novembru 1920. komunisti su postali treća parlamentarna snaga i osvojili mesta gradonačelnika Beograda i Zagreba. Razlozi za to bili su dvojaki: uticaj Oktobarske revolucije u Rusiji bio je jak, a nezadovoljstvo siromaštvom veliko.

Strah od revolucije

Uplašeni da se i u Kraljevini SHS ne dogodi revolucija, kralj i vlada preduzimali su energične mere protiv komunista. Već u decembru 1920. doneta je Obznana, akt s potpisom ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića kojim se zabranjuje svaka komunistička aktivnost s obrazloženjem da je „opasna po državu“. Drašković je, inače, bio jedan od uglednijih srpskih političara. Po diplomiranju na Pravnom fakultetu u Beogradu postao je advokat, ali je docnije otišao u Švajcarsku i Francusku da specijalizuje - proizvodnju mleka. Imao je veliku farmu i mlekaru u Smederevu i važio za najvećeg stručnjaka u toj oblasti, pa je čak bio direktor velike banke i ministar privrede..Ali politika je prevagnula, pa je docnije bio ministar saobraćaja i građevina i, na kraju, ministar unutrašnjih poslova...

Rukovodstvo Komunističke partije rešilo je da ništa ne preduzima, već da sačeka dalji razvoj događaja. Neki mladi članovi, međutim, ogorčeni zbog Obznane i razočarani mlakom reakcijom rukovodstva, osnovali su organizaciju Crvena pravda s ciljem da na teror buržoazije odgovore terorom protiv istaknutih predstavnika onih buržoaskih partija koje su donele Obznanu. Jedan od rukovodilaca Crvene pravde bi je Rodoljub Čolaković.

Čolaković je u rodnoj Bijeljini formirao grupu koja je dobila zadatak da ubije ministra unutrašnjih poslova Milorada Draškovića.

Prvi atentat 3. maja 1921. na današnjem Trgu republike u Beogradu nije uspeo, a sledeća prilika se ukazala u julu. Drašković je s trudnom suprugom otišao u banju Delnice u Hrvatskoj, a jedan član „bijeljinske grupe“ Alija Alijagić (25) određen je da ga tamo likvidira. On je otputovao u susedno mesto Lokve, odakle je svaki dan odlazio u Delnice u potragu za Draškovićem. Našao ga je trećeg dana, 21. jula pre podne, kako sa suprugom sedi na klupi. Prišao im je i ispalio nekoliko hitaca. Jedan od metaka ministra je pogodio u podlakticu, a drugi pravo u srce. Drašković je ostao na mestu mrtav. Za Alijagićem, koji se dao u beg, potrčao je detektiv iz obezbeđenja i ranio ga u nogu. Atentat na Draškovića bio je prvo političko ubistvo u Kraljevini Jugoslaviji. Suđenje za ovaj atentat održano je oktobra 1921. u Zagrebu. Alija Alijagić bio je osuđen na smrt, a Rodoljub Čolaković i još dva člana rukovodstva Crvene pravde na po 12 godina zatvora.

Egzekucija i spomenik

Smrtnu kaznu nad Alijagićem 8. marta 1922. izvršio je državni dželat Alojz Zjafrid, koji je pogubio i učesnike Sarajevskog atentata. Posle Alijagića otišao je u penziju. Zbog toga što je postao mesto hodočašća za komuniste, policija prekopava Alijagićev grob.

Komunistička partija je podigla Alijagiću spomenik u Delnicama. Ali pošto komunisti nisu podržavali terorizam, na spomeniku je pisalo samo „Revolucionaru Aliji Alijagiću“. I ništa više. Ni šta je učinio taj revolucionar ni kada. Jedna ulica na Petlovom brdu u Beogradu nosila je ime Alije Alijagića. Početkom 21. veka preimenovana je u Ulicu Milorada Draškovića.

Rodoljub Čolaković posle rata bio je visoki funkcioner. Umro je 1983.

META I RANIJE

Milorad Drašković bio je meta atentata i dva meseca pre pogibije u Delnicama. Napadnut je trećeg maja uveče ispred kafane „Kolarac“ u centru Beograda. Policija nije pokazala neki uspeh u istrazi, pa je opozicija tvrdila da je ceo atentat - izmišljen.

 

DOGODILO SE 1921.

Osnovane komunističke partije u Italiji, Portugalu, Španiji, Čehoslovačkoj i Kini
Švedska uvela pravo glasa za žene
Adolf Hitler došao na čelo Nacionalsocijalističke partije
U SAD održani prvi izbori za mis
Albert Ajnštajn dobio Nobelovu nagradu za fiziku

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.