BEOGRAD - Fiskalni savet je ocenio da Srbiji preti kriza javnog duga i istakao da nova vlada hitno mora da sprovede oštre mere za smanjenje deficita, koje predviđaju i zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija i povećane PDV.
Na predstavljanju Predloga mera fiskalne konsolidacije od 2012. do 2016. godine, predsednik tog saveta Pavle Petrović je rekao da vlada u ovoj i narednoj godini mora da uštedi jednu milijardu evra i dodatnih 1,1 do 1,2 milijardi evra od 2014. do 2016.
"Time bi postigli veliki cilj, a to je da u 2016. imamo izbalansiran budžet, odnosno nula deficit", rekao je on, dodajući da bi dug bio još uvek veliki, ali da bi bio na opadajućoj putanji.
Predložene mere za ovu i narednu godinu predviđaju 700 miliona uštede u budžetu smanjenjem potrošnje i 300 miliona prihoda, koji bi bilo ostvareni poreskom reformom.
Kratkoročne mere, za ovu i narednu godinu, kako je naveo, poredviđaju zamrzavanje plata i penzija u oktobru, čime bi bilo ušteđeno 300 miliona evra, poresku reformu i uspostavljanje održivog sistema fiskalne decentralizacije.
Predsednik Fiskalnog saveta Srbije je ocenio da je program ostrih mera koje je predložilo to telo "blag u odnosu na ono što se desilo u Letoniji i Rumuniji, gde su morali i da smanjuju plate".
Prema njegovim rečima, poreska reforma bi mogla da počene odmah po formiranju vlade i predviđa smanjenje optetrećenja na zarade sa sadašnjih 64 na 100 dinara na neto zarade na 54 dinara i povećanje poreza na dodatu vrednost sa 18 na 22 odsto. Time bi se, kako je naveo, uštedelo u budžetu 300 miliona evra.
Fiskalni savet kao meru uštede, dodao je, predlaže i vraćanje finansiranja lokalnih samuoprava na način kakav je bio pre izmena Zakona o finansiranju lokalnih samuoprava, odnosno da državni i lokalni budžeti dele po pola poreza zarade, umesto sadašnjih 20 prema 80 odsto. Time bi se, prema rečima Petrovića, uštedelo do 150 miliona evra.
Naveo je da bi preostali deo kratkoročnih ušteda bio obezbeđen povećanjem efikasnosti i racionalizacije javne uprave.
Petrović je istakao da kratkoročne mere treba sa spreče dalju eksploziju duga koji će će do kraja 2012. preći 55 odsto BDP i da se izbegne potencijalna kriza već u ovoj godini, ali je napomenuo da zaustavljanje rasta javnog duga i u najboljem slučaju ne može da se desi pre 2013. "Ako se odmah, u junu, julu donesu oštre mere, rast javnog duga moze da se zaustavi tek 2013. i posle toga bi poceo da opada", rekao je predsednik Fiskalnog saveta.
On je istakao da je fiskalna konsoldacija neophodna i zbog toga što će Srbija u ovoj godini morati da se zaduži za dodatne 2,5 milijarde evra kako bi finansirala deficit i dospele glavnice za dosadašnje zaduživanje. "Pitanje je ako se ne preduzmo mere odmah da li će Srbija biti u stanju da se zaduži toliko i po kojoj ceni", rekao je Petrović.
Prema njjegovim recima, nakon kratkoročnih mera slede dugorocne mere koje je potrebno poreduzeti za trajno izlečenje javnih finansija, što bi omogućilo jači privredni rast.
Srednjoročne reforme od 2014. do 2016. godine, istakao je Petrović, predviđaju iskljucivo smanjenje rashoda, uz povećanje učešća javnih investicija na pet odsto, a cilj je da se deficit sa tri odsto BDP-a iz 2013. smanji na nula odsto u 2016. Da bi se ti uradilo potrebno je obaviti reformu penzijskog sistema, uravnoteženje plata u javnom sektoru sa platama u privatnom, racionalizacija zaposlenih u javnom sektoru, gde je, prema proceni Fiskalnog saveta moguće smanjenje od 440.000 zaposlenih.
Prema srednjoročnom planu Fisklanog saveta biće neophodno i povećanje starosne dobi za žene za odlazak u penziju.
Fiskalna konsolidacija i reforme omogućile bi brži privredni rast, koji bi od 2005. godine bio oko pet odsto, ocenio je Fiskalni savet.
