Najnovije vesti

7 PRIČA O NOVIM POJAVAMA Sijalica: Mrak je rasterao Toša

Inovacije

7 PRIČA O NOVIM POJAVAMA Sijalica: Mrak je rasterao Toša

Društvo

Predstavljamo kako su kod nas stigli narkotici, PVO, semafor, reklame, sijalica, film i računar

Moj ujak je na mene trošio srpski novac i ja hoću samo Srbiji da služim, rekao je Selesković, čovek koji nam je doneo strujuPriča o upotrebi sijalice u Srbiji počinje neproverenom vešću! Prema jednom novinskom članku iz 1939. godine, Petar Jovanović Šapčanin, vlasnik kafane „Hamburg“ na uglu Kneza Miloša i Masarikove, u proleće 1881. godine kupio je parnu mašinu sa generatorom i postavio je u dvorište zgrade preko puta, u kojoj se u to vreme nalazila Narodna skupština. Odatle je razvukao žicu do svog lokala i na njenom kraju postavio lučnu lampu. Gosti su, navodno, u ovu svetiljku gledali kroz nagaravljeno staklo, bojeći se da ne oslepe. Ovo bi, dakle, predstavljalo prvo električno osvetljenje u Srbiji. Problem je, međutim, što ozbiljnih dokaza da se ovo zaista dogodilo narečene godine - nema!

Prva električna svetiljka u Beogradu
Prva električna svetiljka u Beogradu

Rad noću

Zato se 9. oktobar svečano obeležava kao dan kada je 1884. godine u Kragujevcu „Toša Selesković upalio prvu sijalicu u Srbiji“.Selesković, rođen 1856. u Beogradu, završio je studije mašinstva i stekao zvanje inženjera u Nemačkoj. Tu je počeo i da radi, u fabrici municije u Karlsrueu, ali se odazvao patriotskom apelu otadžbine da se njeni sinovi vrate iz inostranstva i pomognu izgradnju države koja je tek stekla nezavisnost. Njega lično nije mnogo toga vezivalo za Srbiju, ali je 1881. rekao: „Moj ujak je na mene trošio srpski novac i ja hoću samo Srbiji da služim.“ Postao je direktor kragujevačke fabrike oružja i 1884. godine je u pogonu zvanom Čaurnica instalirao centralu sa dinamo-mašinom. Paljenju prve sijalice 9. oktobra te godine prisustvovali su kralj Milan Obrenović i kraljica Natalija, sa dvorskom svitom i predstavnicima vlade. Godinu dana kasnije, sa još dve dinamo-mašine koje su napajale osam lučnih lampi i sto sijalica osvetljena je cela fabrika, što je omogućilo i rad noću.Stvari su jednostavnije kad je o uličnoj rasveti reč: prvi je Beograd. Glavni grad Srbije javnu rasvetu na gas dobio je još 1865. godine, kada su nabavljena dva takva fenjera i postavljena ispred opštinske zgrade na Terazijama. Odbor opštine varoši beogradske formirao je 1884. godine „naročitu komisiju sa zadatkom da podnese mišljenje kakvo osvetljenje u prestonici zavesti“: električno - za koje se zalagao fizičar Đorđe Stanojević, veliki Teslin poštovalac i prijatelj, ili gasno - koje je zagovarao hemičar Marko Leko. Stanojević je bio bolji u agitovanju, pa je doneta odluka o električnom osvetljavanju grada.
Toša Selesković
Toša Selesković

Centrala na Dorćolu

Na osnovu nje, 6. oktobra 1893. godine na uglu Kolarčeve i Makedonske ulice zasijala je prva ulična električna svetiljka. Istog dana proradila je i mala termocentrala jednosmernog napona na Dorćolu, na kraju Dobračine i Zmaj Jovine ulice. Što se građanstva tiče, ono nije žurilo sa elektrifikacijom svojih domova. U početku su osvetljenje na struju uveli samo neki intelektualci, viši činovnici i bogatije zanatlije, i Rusko poslanstvo, koje se nalazilo preko puta dvora. U mnogim kućama u centru grada elektrika je uvedena tek pred Prvi svetski rat i tokom rata, u vreme velike nestašice petroleja.

ŠTETNA STRUJABeograđani nisu podržavali elektrifikaciju. Smatrali su da je unakazila grad postavljanjem ružnih stubova, da je donela epidemiju difterije zbog kopanja jama za podzemne kablove i izazvala nesrećne slučajeve usled dodirivanja strujnog kabla.

7 sutra... 7. SFRJ je peta u Evropi napravila svoj kompjuter Momčilo Petrović

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...