BEOGRAD - Dvanaest od ukupno 40 ukradenih listova iz Spomen knjige Josipa Broza Tita iz Muzeja istorije Jugoslavije povučeno je sa aukcije španske kuće Internation Autograph Auction Europe (IAAE).
Prema dokumentima, u koje je agencija imala uvid, španska aukcijska kuća IAAE odlučila je da do okončanja istrage stopira prodaju 12 stranica iz Titove Knjige sećanja.
Odluka je usledila nakon otkrica Medijske mreže Antidot da autografi, čija je prodaja bila najavljena na aukciji zakazanoj za 3. jun u Malagi, pripadaju Srbiji i zvaničnog zahteva koji je uprava Muzeja Jugoslavije uputila organizatoru aukcije.
Odluku o povlačenju spornih autografa sa aukcije doneo je Organizacioni odbor IAAE na sednici održanoj u četvrtak uveče, a ta odluka je u međuvremenu objavljena i na sajtu na kome je prodaja bila oglašena.
Direktor IAAE Francisko Pinero potvrdio je da je odlučeno da se svih 12 spornih lotova povuče sa zakazane aukcije o čemu su odmah upućena obaveštenja svim filijalama aukcijske kuće, kao i klijentima i zainteresovanim kupcima.
- Odluku o povlačenju spornih lotova doneli smo nakon velikog pritiska medija i institucija iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana, a posle zvaničnog dopisa Muzeja istorije Jugoslavije koji tvrdi da listovi pripadaju njemu. O odluci o povlačenju zvanično smo obavestili i muzej iz Beograda - rekao je Pinero.
On je dodao da je osoba koja je ponudila na prodaju autografe poznatih svetskih državnika napisanih u čast Josipa Broza Tita, organizatoru aukcije pokazala dokument o autentičnosti listova iz koga se vidi da je kolekcija kupljena od diplomate iz bivše Jugoslavije.
Pinero, međutim, nije želeo da otkrije identitet sadašnjeg vlasnika kolekcije kao ni osobe od koje je ona prethodno otkupljena. Slučaj aukcijske prodaje listova ukradenih iz Titove Knjige sećanja uzburkao je domaću i regionalnu javnost nakon što je Medijska mreža Antidot 25. maja objavila otkriće o zakazanoj prodaji listova koji su ukradeni iz depoa Muzeja Jugoslavije.
Iz te medijske mreže tada je najavljeno da će se obratiti svim relevantnim institucijama u nameri da najavljena prodaja istorijskog nasleđa Srbije bude sprečena.
U međuvremenu, na zahtev Ministarstva kulture, uprava Muzeja Jugoslavije je sprovela istragu tokom koje je ustanovljeno da su sporne stranice ukradene iz Knjiga sećanja iz osamdesetih godina prošlog veka koje su bile posvećene Josipu Brozu Titu, a koje se danas čuvaju u arhivama tog muzeja.
Zbog toga je MIJ zatražio od aukcijske kuće IAAE da, zbog sumnji u pogledu vlasništva nad ponuđenim artefaktima, aukcija zakazana za 3. jun bude otkazana.
Prema saznanjima Antidota iz Titovih spomen knjiga isečeno je, i ukradeno, 40 strana na kojima su zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika povodom Titove smrti, iz 80-tih godina prošlog veka, a 12 listova iz te kolekcije trebalo je da se nađe na zakazanoj aukciji.
Među njima su se našle stranice sa izjavama i autentičnim potpisima Norodoma Sihanuka, bivšeg kralja Kambodže, Hu Jaobinga, generalnog sekretara Komunističke partije Kine, Indire Gandi, premijerke Indije, Mihaila Gorbačova, generalnog sekretara KP SSSR, Nikolaea Čaušeskua, predsednika Rumunije.
Na prodaju su bili ponuđeni i autografi Hafeza el Asada, predsednika Sirije, Jasera Arafata, lidera Palestinske oslobodilačke organizacije, Ali Hamneija, vrhovnog verskog vođe Irana, Mobutu Sese Sekoa, lidera nekadašnjeg Zaira (danas DR Kongo),Roberta Mugabea, predsednika Zimbabvea, Ulofa Palmea, švedskog premijera i Džordža Buša starijeg, iz vremena kada je obavljao dužnost potpredsednika SAD.
Svi oni su u poseti Beogradu boravili u periodu od 1982. do 1989. godine kada su sei upisali u Titovu Knjigu sećanja.Istoričar umetnosti Nikola Kusovac objasnio je ranije da ukradeni zapisi i potpisi poznatih svetskih državnika mogu da vrede od nekoliko stotina, do nekoliko hiljada dolara, ali da je to teško proceniti jer nije poznato na koji način bi oni trebalo da budu ponuđeni na aukciji.
"Ako se pojavi potpis neke osobe koji je veoma redak, on može da dostigne veoma visoke sume, ali teško je precizirati jer to ne spada u red stvari koje imaju takozvani 'art price'. Radi se o sotinama, pa i hiljadama dolara za potpis takvih ljudi. Zavisi i na čemu su plasirani, da li je to samo jedan potpis ili deset na papiru. To se drugačije procenjuje", precizirao je Kusovac.
Prikupljanje autograma i zapisa značajnih istorijskih ličnosti danas predstavlja jednu od izuzetno važnih i cenjenih grana kolekcionarstva što pokazuju i primeri aukcija na kojima su pojedini autografi prodati za ogroman novac.Jedan od najpoznatijih slučajeva predstavljalo je pismo Džordža Vašingtona, koje je u decembru 2009. godine prodato za fantastičnih 3,2 miliona dolara
(Kurir.rs/Tanjug)
