Najnovije vesti

DA ŽIVITE U SREĆI I BLAGOSTANJU TOKOM CELE GODINE: Evo šta valja da uradite tačno u određeno vreme na Badnje veče
Foto: Profimedia

najradosniji hrišćanski praznik

DA ŽIVITE U SREĆI I BLAGOSTANJU TOKOM CELE GODINE: Evo šta valja da uradite tačno u određeno vreme na Badnje veče

Društvo

Kako pada mrak i Badnji dan se približava kraju, a pristiže Badnje veče, pravoslavni vernici se spremaju za jedan od najlepših običaja - unošenje badnjaka u kuću.

Veoma je važno kada će domaćin ovo uraditi, kao i da li će ispoštovati sve druge običaje koji se vezuju za unošenje badnjaka.

foto: Shutterstock

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori Dobro veče badnjače!

Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.

Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orasi koji su u uglovima niko ne uzima.

foto: AP

Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.

Posle Božića, tačnije na treći dan Božića (Sveti Stefan), ova slama se nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su i obavijali voćke da bi bolje rodile.

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom... Običaj nalaganja badnjaka na vatru vrlo je star i pominje se u pisanim izvorima još 1272. godine, gde se u jednom dokumentu beleži da su na Badnje veče dubrovački brodovlasnici prinosili knezu panj-ceponem i nalagali ga na vatru .Sa druge strane, u smederevskom kraju na primer ne postoji običaj nalaganja badnjaka, osim možda u kućama doseljenika sa drugih strana.

Deca "džaraju" vatru, odnosno, grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći: "Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica...", nabrajajući svu stoku i žive čije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori: "Dobro veče, čestiti vi i Badnje veče", a ukućani odgovaraju: "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica".

Posle završetka ovoga, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.

foto: Kurir

Negde se za Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i mazana medom. Česnica se za večerom lomi, a ne seče. U svrljiškom kraju se pravi badnjidanski obredni hleb „njiva“ na kome je ukras urađen u obliku zmije, koja je u vezi i sa kultom mrtvih ali u nekim situacijama ima veze i sa rodnošću godine. Obredni hlebovi koji se mese badnjega jutra su u tesnoj vezi sa magijskom verovanjima u vezi plodnosti.

(Kurir.rs/Foto: Profimedia/Ilustracija)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) PATRIJARH IRINEJ SLUŽIO PRAZNIČNO BDENIJE! Pogledajte snimak iz hrama Svetog Save!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...