icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

NIJE SRBIN KO U KUĆI NEMA KESU PUNU NAJLON KESA! PROFESOR NADIĆ TVRDI: Srbi imaju veliku ljubav prema kesama, za mnoge one su nostalgija za srećnijim vremenima!
Foto: Filip Plavčić

Godišnje 2 milijarde kesa potroši se u našoj zemlji

NIJE SRBIN KO U KUĆI NEMA KESU PUNU NAJLON KESA! PROFESOR NADIĆ TVRDI: Srbi imaju veliku ljubav prema kesama, za mnoge one su nostalgija za srećnijim vremenima!

Društvo

Podaci govore, kaže profesor, da danas u Srbiji dnevno svaki čovek iskoristi 20 kesa, a da, kada se vrati kući i robu spakuje u ostavu ili frižider, te kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji u Vinči ili na nekoj od krošnji drveća

BEOGRAD - Prema poslednjem istraživanju Eurobarometra, 72 odsto građana Evrope tvrdi da je smanjilo upotrebu plastičnih kesa, a to sleduje i građanima naše zemlje, koja će na putu ka EU, pored ostalog, morati i da ograniči upotrebu plastičnih kesa.

foto: Filip Plavčić

A, to neće biti nimalo lak posao: "Nije Srbin onaj ko u kući nema kesu punu kesa", saglasan je sa ovom šaljivom tvrdnjom profesor političke i socijalne ekologije na FPN Darko Nadić, koji je ubeđen da Srbi imaju "veliku ljubav" prema kesama, jer one za mnoge predstavljaju "neku vrstu nostalgije" za nekim davnim vremenima.

 

Podaci govore, kaže profesor, da danas u Srbiji dnevno svaki čovek iskoristi 20 kesa, a da, kada se vrati kući i robu spakuje u ostavu ili frižider, te kese idu u kantu za đubre, završavaju na deponiji u Vinči ili na nekoj od krošnji drveća.

 

"Godišnje dve milijarde kesa se potroši u Srbiji, veoma malo ljudi na neki način reciklira te kese tako što će u njih stavljati kućanski otpad. I ako se recikliraju, ta vrsta reciklaže nije ekološki prihvatljiva", kaže Nadić i podseća da se tanke plastične kese uglavnom ne mogu reciklirati, jer su već dobijene reciklažom različitih plastičnih materijala.

foto: Filip Plavčić

U Evropi i svetu se na različite načine ograničava proizvodnja i upotreba plastičnih kesa, a u Srbiji se tek u retkim prodajnim lancima u Srbiji "stimuliše" korišćenje platnenih i papirnih torbi, kesa, vreća ili "onog što donese kupac sa sobom", tako što se plastična kesa naplaćuje.

 

Upotreba plastičnih kesa, međutim, u Srbiji ima svoju tradiciju, kaže Nadić i ocenjuje da je reč o "nekoj vrsti rituala", jer je pojava plastičnih kesa u našoj zemlji bila vezana za davne decenije poboljšanja kvaliteta života i povećanja kupovne moći.

 

- Ja se sećam da svako ko je nosio neku kesu iz inostranstva sa logom neke strane robne kuće time je dokazivao da je stvarno bio u toj robnoj kući i da je kupio nešto i da je to što je kupio bilo dosta skupo i na neki način, to je bila vrsta socijalne stratifikacije. Postojali su ljudi koji su prali te kese, to se prenosilo sa generacije na generaciju, a onda su se pojavile ove kese za jednu upotrebu", kaže Nadić.

foto: Filip Plavčić

Pre "plastičnog doba", priseća se profesor, domaćice su na pijacu išle sa pletenom korpom, a danas: "Danas, kada odete na pijacu, tri paradajza - jedna kesa, dva čena belog luka - druga kesa i dođete kući sa 10 kesa, tako da smo mi sa zadovoljstvom ušli u taj period kesa, smatrajući da sa njihovom pojavom i uvođenjem u masovnu upotrebu, mi u stvari ulazimo u bolji život", kaže Nadić.

 

"Sada ima trend u Evropi, doneta je direktiva i verovatno ćemo i mi morati da se uskladimo s tim - da do 2025. godine EU mora za 80 odsto da smanji upotrebu kesa", navodi Nadić.

 

Podseća da sada postoje i takozvane biorazgradive kese, za koje kaže da se možda i tu nekad krije neki makretinški trik, odnosno da je reč o tome da se "eko-frendli" ili "grin vošing" i nešto što nije "zeleno" predstavi da je tako, a onda to koriste "zeleno opredeljeni", ekološki orijentisani kupci.

foto: Fakultet političkih nauka

Profesor Darko Nadić

 

Mnogi trgovinski lanci, kaže, izbegavaju papirne kese, jer ne žele da budu krivci ako se u nju svašta natrpa, pa kesa pukne. Takođe, kako ističe, postoji i ekološki momenat, jer proizvodnja papirnih kesa je proizvodnja celuloze...

Uglavnom, kako kaže, stanovnicima Srbije, za koje smatra da još nemaju "kulturu unutrašnje reciklaže", treba pružiti alternativu plastičnim kesama.

 

U svetu se, inače, godišnje potroši 500 milijardi dolara za proizvodnju jednog triliona kesa, a svakog minuta se proizvede milion plastičnih kesa. Poslednje istraživanje Eurobarometra kaže da 72 odsto građana Evrope tvrdi da su smanjili upotrebu plastičnih kesa.

 

1.000 godina im treba da se razgrade

Sa plastičnim kesama, kojima je potrebno oko 1.000 godina da se razgrade, u svetu se, inače, obračunavaju na različite načine. Francuska, Španija, Irska, Kina, Južna Afrika, Holandija, Maroko, Ruanda, Švedska, Kenija, Etiopija, Australija, Belgija, Danska, Grčka već su ograničile njihovu proizvodnju i upotrebu.

 

Razne zemlje uvode i takse kojima se finansiraju troškovi reciklaže i čišćenja, a sjajan je primer iz Engleske, gde u trgovinama na kasama mušterije pitaju da li žele kesu, a ako je odgovor "ne" i ako mušterija ima svoju, odbiće joj od računa 0,1 funtu.

foto: Filip Plavčić

Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore namerava da ograniči maksimalno dozvoljenu godišnju potrošnju, a koja kaže da je to 90 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2019.

 

I dalje, to je 40 laganih plastičnih kesa za nošenje po osobi do kraja 2025, a do kraja ove godine plastične kese za nošenje više neće biti besplatne.

 

U Hrvatskoj od naredne godine počinuje naplata plastičnih kesa, te će kese debljine 15 do 50 mikrona, one uobičajene u prodavnicama, da se naplaćuju, dok će na one najtanje, do 15 mikrona, trgovci morati da stave upozorenje

"Vrećice koristite štedljivo".

 

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Filip Plavčić)

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.