Milicija se tog 3. juna na Novom Beogradu zaista brutalno obračunala sa studentima, sprečavajući ih da pređu Savu. Jedan od demonstranata zabeležio je: „Svuda oko mene ležali su povređeni studenti, a jedna devojka je bespomoćno jaukala dok su je dva milicionara, onako oborenu u prašinu, nemilosrdno mlatila.“
Tokom pregovora političara i predstavnika studenata, Petar Stambolić, visoki komunistički funkcioner u Srbiji, u jednom trenutku tresnuo je pesnicom o sto i uzviknuo: „Uostalom, šta hoćete? Mi smo ovu vlast krvlju stekli i bez krvi je ne damo!“
Studenti se nisu uplašili - proglasili su štrajk na Univerzitetu. Vredi pomenuti da je za ovu odluku glasalo i svih dvadeset pet dekana.
Narednih dana Kapetan Mišino zdanje, u kojem su se nalazili Rektorat i Filozofski fakultet, biće centar pobune. Studenti su organizovali redarsku službu, pa je u zgradu moglo da se uđe samo sa indeksom. Jedan zvučnik razglasa okrenut je bio ka ulici, a u podrumu zgrade umnožavani su leci i proglasi.
Na fasadi je postavljena Titova slika iz ratnih dana, a uz nju su okačene parole. Pored najveće: „Dole crvena buržoazija“ pisalo je još: „Dole kneževi socijalizma“, „Revolucija još nije završena“, „Radnici, naša borba je i vaša borba...“
Prvog dana, dok političari nisu uspostavili kontrolu, televizija je objektivno izveštavala o prebijanju studenata. Narod, zgrožen brutalnim prizorima, počeo je da se okuplja na Studentskom trgu. Prema nekim izvorima, 3. juna uveče tu je bilo oko 50.000 građana!
U zgradi Rektorata smenjivali su se govornici. Teme su bile: sloboda, nasilje, politika, istorija, problemi u društvu, korupcija... svako je govorio šta je hteo. Ali, studenti nisu dozvoljavali poimenične kritike funkcionera. Takve govornike prekidali su povicima: „Ua, provokator! Skidajte ga sa govornice!“
Istaknuti pisci i umetnici podržali su studente. Među prvima u Kapetan Mišino zdanje došli su Branko Ćopić, Vasko Popa, Stevan Raičković, Duško Radović, Desanka Maksimović... Ona im je sa govornice poručila:
- Draga deco, zapamtite kakvi ste danas jer nećete moći takvi da budete celog života. Danas ste najlepši i najuzvišeniji u svom životu. Koliko se toga budete sećali, toliko ćete biti dobri.
Uz studente su bili i glumci i reditelji: Žika Pavlovića, Želimir Žilnik, Dušan Makavejev, Steva Žigon, Ljuba Tadić, Mira Stupica, Rada Đuričin... Gidra Bojanić, koji je tih dana dobio devizni honorar za ulogu u jednom italijanskom vesternu, pripit je sa govornice poručio demonstrantima:
- Braćo studenti! Vama prete tenkovima! Ali, ne sekirajte se - vama će bata Gidra da kupi tenk!
Glumci su u pozorištima prekidali predstave i bacali letke sa pozornice, ali je zanimljivo da tokom štrajka nijedna pevačka zvezda niti popularni fudbaler - tada istinske zvezde - nisi pokazali ni mrvicu solidarnosti.
Zato su obični, anonimni ljudi stali uz mlade u Rektoratu. Slali su im novac da kupe namirnice, donosili od kuće hranu na Studentski trg, a zaposleni u okolnim prodavnicama donosli su salamu i mleko u džakovima... Oko Rektorata za sve to vreme bile su raspoređene jake milicijske snage. Svih šest dana štrajka.
Momčilo Petrović
Sutra: Kako je Tito prevario studente
NE PROPUSTITE
