Vampir je reč srpskog porekla, prvi vampir je bio Srbin i nije imao nikakve veze sa holivudskom predstavom o biću koje sisa krv! O ovom delu srpskog folklora većina ne zna mnogo, a detalje je objasnio poznati sektolog Dimitrije Pastuović.
On je opisao da narodna predanja govore da je prvi vampir bio izvesni Petar Blagojević iz sela Kisiljevo na Srebrnom jezeru, za vreme austrijske uprave nad Srbijom, kada su se i dešavali slučajevi da se meštani žale kako ih noću proganja vampir.
"Drugi vampir je Pavle Arnaut iz Medveđe kod Trstenika, on je bio turski plaćenik, ratovao je na Kosovu i tvrdio da je ubio vampira, a da ga je on ugrizao. Kada je umro, meštani tvrde da je počeo da im se javlja, tu su došli i bečki lekari i potvrdili, napravili uviđaj. Ja vam pričam ono što sam čuo, ni ja sam ne mogu da verujem. Vampir je srpska reč iz 18. veka koja je posle uvedena u svim jezicima. Ni drakula uopšte nije živeo u Transilvaniji nego u Vlaškoj. Ja ne tvrdim da vampiri postoje, već govorim o delu folklora, to pričaju ljudi, kažu knjige... Vampir koji se pominje u našem narodu nema veze sa holivudskim vampirom, lep, zgodan, visok, korpulentan... Vampir je drugačije biće, on je u srpskoj mitologiji pihtijasto biće koje nema kosti, nema meso, on, kako pričaju stari ljudi, prolazi kroz male rupe u grobu", objašnjava Pastuović.
On se u jutarnjem programu televizije Hepi osvrnuo i na termin karakondžule, za koji kaže da je biće koje je drugačije od vampira.
"Nisko je, ima oko metar i 20, metar i 30, karakondžula je žensko i pominje se u pričama kada zajaše čoveka, uhvati ga za vrat, za usta i vodi ga. Na jugu je zovu omaja. Drekavac je nešto drugo, on se samo dere, jauče, ne jaše čoveka, kažu da ima užasan glas, ali ne napada ljude, nego se ljudi slede kada ga čuju. Postoje vrlo uredni bečki zapisi o epidemiji u Kragujevcu, otkopavali su grobove na naše insistiranje. Turke je baš bilo briga, gledali su nas kao nižu vrstu, a Austrijanci su dobro pazili i jedva su pristali na nagovor da otkopavaju grobove. Otkopali su leševe posle nekoliko meseci koji su navodno bili skroz sveži. Vampiri su kod nas uglavnom napadali svoje žene, ali ne da joj piju krv nego... Šta bi mogli sa ženom da rade? Ljudi tada jesu masovno umirali, ali ne od pijenja krvi nego od kuge ili antraksa verovatno", priča sektolog.
Pastuović upozorava da se i danas na Srebrnom jezeru skupljaju ljudi iz celog sveta, iz Velike Britanije, Holandije, Nemačke, i traže grob Petra Blagojevića ne bi li izvršili izvesnu inicijaciju, jer smatraju da je on imao neke moći.
"To su uglavnom satanisti. Skupljaju se i u delu južnog Banata, prema Rumuniji. Englezi su najviše zainteresovani za takve stvari. Čuli ste skoro i za slučaj one dve devojke sestre u Melencima koje su napale čoveka i sisale mu krv. U izvornom značenju sektaš je neko ko je odovojen od matice religije, ne smeta meni, neka se klanja kome hoće, nego što vrbuju ljude, decu, ne bi li ih koristili. Mi nemamo adekvatan zakon, a ja mislim da je potreban. Na primer, u Francuskoj je strogo sankcionisano sektašenje, a kod nas nije. Ako se, recimo, trudna žena, maloletno dete ili osoba ometena u razvoju vrbuju, kazne su drakonske", zaključuje on.
(Kurir.rs/Foto: Printscreen)
NE PROPUSTITE
