Najnovije vesti

RIBAR, MOREPLOVAC, PUTOPISAC, KNJIŽEVNIK, ALI PRE SVEGA VELIKI NAUČNIK: Održana svečana akademija povodom 150 godina rođenja Mihaila Petrovića Alasa
Foto: Printscreen

počast velikanu

RIBAR, MOREPLOVAC, PUTOPISAC, KNJIŽEVNIK, ALI PRE SVEGA VELIKI NAUČNIK: Održana svečana akademija povodom 150 godina rođenja Mihaila Petrovića Alasa

Društvo

BEOGRAD  - U okviru obeležavanja 150 godina od rođenja akademika Mihaila Petrovića Alasa (1868-1943), danas su u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti organizovani svečana akademija i naučni skup posvećeni velikom matematičaru i osnivaču Srpske matematičke škole.

 

Akademik Stevan Pilipović podsetio je da je Petrović bio ribar, moreplovac, putopisac, književnik, filozof, ali pre svega nastavnik i iznad svega veliki naučnik.

 

"Mihailo Petrović je bio jedan od najobrazovanijih Srba koje smo imali. Doktorirao je matematiku na Sorboni pred komisijom koja je bila sastavljena od najznačajnijih matematičara tog doba. Učestvovao je na pet internacionalnih kongresa, dok danas imamo samo po kojeg matematičara koji je učestvovao na jednom kongresu", rekao je Pilipović Tanjugu i istakao izuzetno visok nivo njegovih naučnih radova.

 

Bio je, naglašava, izuzetan čovek, naučnik i patriota, učestvovao je u Balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu, a u 71. godini se prijavio i za učešće u Drugom svetskom ratu.

 

"Sedamdeset posto nas, doktora matematike u Srbiji, imamo za svog naučnog pretka Alasa. Prvi mentor u Srbiji koji je izveo 11 doktora nauka, u prepodnevnim satima je lovio ribu, bio je vrlo privržen sestri i vezan za dedu. Svirao je violinu u ansamblu 'Suz' i bio je deo boemskog života Beograda s kraja 19. i početka 20. veka, renesansna ličnost", rekao je Pilipović.

 

Akademik Gradimir Milovanović ističe da su Petrovićevi doktoranti, među kojima su najpoznatiji Jovan Karamata,Tadija Pejović, Dragoslav Mitrinović i Konstantin Orlov, nastavili dalje da razvijaju i šire uticaj beogradske, a zatim i srpske matematičke škole, a zatim i njihovi naslednici koji i danas razvijaju srpsku matematiku.

 

"Naša škola se širila na druge krajeve bivše Jugoslavije, ali i van zemlje. Karamata je otišao u Švajcarsku, (Vojislav) Avakumović u Nemačku, jedan broj u Ameriku i naša škola se proširila. Svi oni su doprineli razvoju Srpske matematičke škole koja danas ima impozantan nivo, tako da su sva naša četiri državna univerziteta na Šangajskoj listi za matemetiku", rekao je Milovanović.

 

Književnik Mihajlo Pantić osvrnuo se u svom izlaganju na spoj ribarstva i književnosti kod Petrovića.

 

"Mihailo Petrović Alas bio je, kako je voleo da kaže Milorad Pavić, dvozanadžija, ali čini mi se da je prednost davao svojoj najvećoj strasti, a to je bilo ribarstvo. Tu se nije zaustavio kao običan ribolovac ili alas, nego je pokušao i uspeo da svoju strast opiše koliko je čoveku to moguće, jer strast je neopisiva", rekao je Pantić Tanjugu.

 

On je podsetio da je Petrović napravio veliku hroniku ribarenje, ribarskog života, običaja i istorije ovog podneblja i tome dodao niz izvanrednih putopisa, okeonografskih i kranje stručnih radova, a vrh svega toga je čuveni roman "Jegulja".

 

"Jegulja je, kako je govorio Herodot, dokaz postojanja Boga, jer je toliko mistično biće da je milenijumima njena tajna bila nerastajena, a onda je Alas, na tragu velikih istraživača 19 . veka, napisao knjigu koja danas stoji kao biser naše književnosti", naglasio je Pantić.

 

Prisustne u SANU pozdravili su i predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović, dok je o životu i vremenu Mihaila Petrovića govorio profesor Žarko Mijajlović.

 

Kostić je ukazao na uspeh proslave Petrovićeve godišnjice, u okviru koje je već organizovana izložba u Galeriji SANU, a sledi objavljivanje monografije, i pomenuo da je najbolji pokazatelj toga činjenica da je Pilipovićeva unuka dobila zadatak u školi da napiše rad o velikom matematičaru.

 

Popović je u ime ministra prosvete i nauke Mladena Šarčevića rekao da će nastaviti da podržavaju obeležavanja važnih godišnjica za srpsku nauku, primetivši da je srpsko društvo sklono da misli da je sadašnje vreme najteže i najgore, a zaboravlja se da su preci postizali izuzetne rezultate u mnogo težim uslovima.

 

On je ispričao i da je kao profesor Mašinskog fakulteta na Katedri za motorna vozila pre tri meseca od koleginice sa Matematičkog instituta dobio mejl u kome je bio Petrovićev patent menjača (transmisije) i shvatio da nije znao da je Alas patentirao u Francuskoj transmisiju za vozila, zbog čega, naglašava, obeležavanje ovakvih godišnjica ima još veći značaj.

 

Dvodnevna konferencija "Mihailo Petrović Alas: život, delo, vreme" počinje u 14 sati i trajaće i sutra, a učesnici će se u svojim izlaganjima osvrnuti na njegove naučne rezultate, okolnosti i vreme u kojima je živeo i radio.

 

(Kurir.rs/Tanjug)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...