"Jugosloven je osoba koju prošlost i tradicija nije mnogo zanimala. Ona je verovala da je Jugoslavija dobro zasnovana i dobro vođena, bila je pravi patriota koji je voleo svoju zemlju, njenu različitost. Jugosloven je često bio ateista, a takođe je dolazio iz mešanog braka, tako da mu je jugoslovenstvo omogućivalo da ne bira da li više voli mamu ili tatu. Gledao je na Zapad, i bio ponosan što ne živi u zemlji 'tvrdog' socijalizma, iza Gvozdene zavese. Putovao je sa svojim pasošem i na Zapad i na Istok, i bio ponosan što u svim zemljama ljudi znaju za Tita i Crvenu zvezdu. I kada bi odlazio na rad u Nemačku, Jugosloven je voleo svoju zemlju i planirao da se vrati da tu proživi penziju i bude sahranjen", rekao je za Nedeljnik psihoterapeut Zoran Milivojević.
"Postojale su dve vrste nekadašnjih Jugoslovena. Prvi su bili nacionalno neopredeljeni, često deca iz „mešanih“ brakova, koja nisu htela da se opredeljuju između mame i tate, tako da su prihvatili identitet Jugoslovena. Drugi su uspeli da imaju dvojni identitet, da budu Srbi, Hrvati, Slovenci itd., ali istovremeno i Jugosloveni. Iako je ovaj dvostruki identitet i pripadnost bio najzdraviji, najmanje je bilo ovakvih", rekao je on.
Danas je 29.novembar, koji je u Jugoslaviji slavio kao Dan republike.
Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju. Na taj dan Josip Broz Tito, generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, proglašen je za maršala Jugoslavije.
Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Skupština ukinula tek sredinom novembra sledeće godine.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Nedeljnik
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
