Jedan od najboljih srpskih komičara Slobodan Boda Ninković (62) trenutno snima drugu sezonu hit serije „Senke nad Balkanom“ i promoviše širom Srbije knjigu „Boda - Slušaj, sine, ove velike reči“. On otkriva da mu se baš nije dopala ideja njegovih prijatelja da mu urade biografiju, a u Kurirovom intervjuu nedelje govori o politici, zašto je podržao proteste, a nije na ulicama, šta očekuje od novog upravnika Beogradskog dramskog pozorišta i kako vidi svog kolegu Sergeja Trifunovića kao političara.
Da li je vaša ideja bila da pravite knjigu „Boda“?
- Nastala je na inicijativu Srđana Manojlovića. Autor knjige Jovica Tišma i ja poznajemo se gotovo pola veka i sarađivali smo još u Smederevu u amaterskom pozorištu, imali smo svoj bend, a danas radimo u trupi „Dečja zemlja“. Srđan je pitao Jovicu da piše knjigu, a onda su obojica došli kod mene s tim predlogom. Bio sam zatečen. Pitao sam ih: „Da li želite da me što pre spakujete na onaj svet?“ Odgovor je bio „ne“, a kad se to desi, rekli su da će štampati drugi deo knjige. Jedno godinu i po dana smo pripremali knjigu. Joca zna puno anegdota o meni, ali nekih stvari smo se prisećali.
Kako komentarišete stanje u vašem BDP?
- Nije mnogo bolje ni u drugim pozorištima. Došlo je do zasićenja ovakvom organizacijom. Naše društvo ne prepoznaje značaj pozorišta i kulture. U takvoj, skrajnutoj situaciji javljaju se lični interesi, što zna da pokvari stvari. Čekaju se s nestrpljenjem rezultati konkursa. Dolazi neko drugi umesto Ćustića. Mislim da jedna personalna promena ne može mnogo da promeni. On mora da ima tim ljudi iza sebe i da se napravi dobra atmosfera unutar kuće. Spreman sam da pomognem iako sam već pred penzijom. Prvo mora da se ukine zabrana zapošljavanja. Mladi glumci i sveža krvu su nam neophodni, što bi puno pomoglo i našem pozorištu.
Da li ste zadovoljni budžetom koji se izdvaja za kulturu?
- Nisam. Nije to slučaj samo u Srbiji već je i neki svetski trend. Nekako je sve postalo instant, a tu nema mogućnosti da se srećno i lepo živi.
Mnogi glumci aktivno učestvuju u protestima koji se održavaju poslednjih nedelja. Šta mislite o njima, koje ste i sami podržali?
- (uzdah) Mora da dođe do neke konkretizacije i isticanja tri zahteva šta želimo da uradimo, a ne onog šta želimo da promenimo. Mi to radimo stalno godinama i mislim da će ova energija da se potroši. Bojim se, a ne bih voleo.
Da li šetate svake subote?
- Ne, najviše zbog obaveza. Bio sam svedok 9. marta 1991, i mladi ljudi treba da budu nosioci tih novih ideja. Plašim se da ova generacija, a nije njena krivica, nema baš mnogo svesti da samo od njih zavisi kako će biti za 10, 20 i 30 godina.
Ima li na ulici mesta za političare?
- Kad biste mene pitali, ja bih sve partije ukinuo. Imam dovoljno godina da shvatim da neorganizovana stvar ne može da uspe. Mora da postoji neka vrsta sistematizacije. Kod nas je bavljenje politikom shvaćeno kao mogućnost da se nešto dobije, i to je sve. U svetu, ideologija polako nestaje. Međutim, mislim da smo mi loše shvatili ideje komunizma. Ne mora mnogo da se radi, a imam nešto sigurno. Danas možete nešto da dobijete samo zavisno od onoga koliko uložite sebe. Mi moramo prvo da promenimo način svog razmišljanja.
Sergej Trifunović postao je lider PSG. Kako gledate na njegovo angažovanje u politici?
- To je njegov izbor. Ako mene pitate da li bih to radio, ne bih nikada. Sergej kao glumac, sve je tu jasno, a kao političar... Ne mogu da spojim te dve stvari. Kad kažu da je Sergej političar, meni je to smešno, a ne zato što je on loš ili dobar, već što to nije nešto prirodno.
Šta bi s Kosovom bilo pametno da uradimo?
- Treba o Kosovu biti racionalan. Situacija je stečena nečinjenjem decenijama. Mi nismo znali šta s Kosovom ni pre 50 godina. Kad su neki Albanci došli na ideju da se osamostale, bili smo zatečeni.
Nostalgija
ŽALIM ZA JUGOSLAVIJOM
Jeste li jugonostalgičar?
- Privatno, žalim za Jugoslavijom. Ona je bila lepa zemlja sa svim resursima. Međutim, ako smo dozvolili da je rasture na jedan krvav način, onda ne smemo da dopustimo da se to dogodi i sa ovim ostatkom.
Kurir / Ljubomir Radanov
Foto: Ana Paunković
