Radnici su se krajem 19. veka pobunili protiv poslodavaca zbog izrabljivanja, neki su zbog toga izgubili život, a nakon trogodišnje borbe za veća prava uspostavljen je 1. maj kao Međunarodni dan rada. Današnji radnici imaju znatno veća prava, ali kao da su zaboravili kako su ih i zašto osvojili i šta zapravo slave.
Sve je počelo 1. maja 1886. godine, kada je na stotine hiljada američkih radnika izašlo na ulice Čikaga zahtevajući uvođenje osmočasovnog radnog dana. Došlo je do tuče 3. maja između radnika i štrajkbrejkera, kada je poginulo četiri štrajkača.
Bombe i ubistva
Nakon ovog incidenta, grupa anarhista pozvala je radnike da se i sami naoružaju i 4. maja učestvuju u masovnim demonstracijama na trgu Hejmarket. Nije bio veliki odziv, ali pred kraj osoba čiji identitet nikada nije utvrđen bacila je bombu, koja je ubila sedam i ranila 67 policajaca. Gradske vlasti su uhapsile osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt. Narod je žalio za ubijenim radnicima, i tek tada su uvideli koliko je bitna borba za prava radnika. Na prvom Kongresu Druge internacionale održanom 1889. godine odlučeno da je 1. maj bude zajednički praznik svih zemalja, gde radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost.
Prva prvomajska proslava u Srbiji održana je 1893. Beogradska kafana „Radnička kasina“ bila je krcata ljudima, ali zbog pretnje žandarmerije, učesnici su se razišli, sem sedamnaestorice obućara, koji su se uputili ka Topčideru i pročitali govor Vase Pelagića. Posle Prvog svetskog rata vlada je zabranila proslavu Prvog maja. Uhapšeno je mnogo komunista i sindikalnih aktivista, pa je svaki dalji pokušaj organizovanja prvomajskih demonstracija bio praćen policijskim progonima i terorom.
Najznačajnije priznanje 1. maj dobija od Josipa Broza Tita, 24. aprila 1945, kad je objavljena uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom i neradnim danom. Više od 250.000 vojnika, radnika, omladinaca prošetalo je ulicama Beograda.
Prebačen focus
Od tada se Prvi maj obeležavao tako što su se palile logorske vatre, narod se okupljao da čuje govore sindikalnih čelnika, recitovala se poezija, nastupali horovi i folklorna društva. Međutim, sedamdesetih godina fokus je sa parada prebačen na roštiljanje. Od tada do danas se za Prvi maj okreće jagnje ili sprema roštilj uz alkohol i muziku, a prava priroda praznika gotovo je zaboravljena.
Osmočasovna formula
RAD, ZABAVA, ODMOR
Tvorac formulacije o osmočasovnom radnom vremenu bio je Deni Vera, pisac iz prve polovine 17. veka. Prema njemu, dan treba da bude podeljen na tri jednaka dela: jedan namenjen radu, drugi zabavi, a treći odmoru. Jaša Prodanović je bio prvi ministar u Evropi koji je uveo osmočasovno radno vreme. Godine 1910. je kao ministar narodne privrede sproveo u Narodnoj skupštini Zakon o radnjama, kojim su stvorene radničke i druge komore i uvedeno zaštitno radničko zakonodavstvo.
Kurir.rs/N. Tomašević/Foto: Arhiva
