Najnovije vesti

NAJVEĆI GRADOVI PREDVODE LISTU NAJZAGAĐENIJIH: U smogu i đubretu se davi 870.000 građana
Foto: Shutterstock, Dragan Kadić

Porazno

NAJVEĆI GRADOVI PREDVODE LISTU NAJZAGAĐENIJIH: U smogu i đubretu se davi 870.000 građana

Društvo

Uteha: U zagađenom okruženju živi 12,4 odsto stanovnika Srbije, pokazuju
podaci Eurostata, ali je taj broj ipak manji za 440.000 u odnosu na 2013. godinu

U zagađenom okruženju u Srbiji u 2017. godini živelo je 870.000 građana Srbije, pokazuju podaci Eurostata, ali je za utehu to što je taj broj manji za 440.000 u odnosu na 2013, kada je u nezdravoj sredini živelo 1,3 miliona stanovnika.

 

Da se najveći broj ljudi guši u smogu i prašini u najvećim gradovima, pokazao je i nedavno objavljeni izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine koji je pokazao da vazduh prve kategorije udišu samo građani Novog Sada, Bora i Niša, s tim što u Nišu nije bilo dovoljno merenja suspendovanih čestica u vazduhu.

 

foto: Kurir

Zlatna sredina

 

Ipak, udeo stanovništva koje živi u zagađenim uslovima smanjen je sa 18,7 odsto u 2013. na 12,4 u 2017, pokazuju podaci Eurostata.
- To znači da je 440.000 ljudi manje u takvim uslovima i da ih je u 2017. bilo oko 870.000. U 2013. Srbija je bila pri vrhu liste zemalja prema udelu izloženog stanovništva, a u 2017. se spustila u zlatnu sredinu. Verovatno se radi o prestanku rada nekih velikih industrijskih zagađivača u ovom periodu - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.org.

 

Na listi od 34 zemlje Evrope Srbija je na 17. mestu, ali je zato Grčka, koja je omiljena destinacija građana Srbije za odmor, u vrhu i zauzima četvrto mesto, posle Malte, Nemačke i Turske.
- Ovde se verovatno radi o stanovnicima Atine, dok je ostatak Grčke u relativno zdravom prirodnom okruženju - ističe Zdravković.

 

Skandinavski primer

 

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, ističe da ti podaci pokazuju da se Srbija, pored socijalno-ekonomskih reformi, menja i u pogledu unapređenja životne sredine.
- Socijalno-ekonomske reforme utiču na životnu sredinu i na kvalitet života ljudi. Daljim oporavkom ekonomije bićemo u mogućnosti da uložimo više u ekologiju. Verovatno najbolji primer za to jesu skandinavske zemlje, jer tamo gde je najveći životni standard, najviše se i ulaže u ekologiju - kaže Radović.

 

ZEMLJE ČIJI STANOVNICI ŽIVE U NEZDRAVOJ SREDINI

 

- Malta
- Nemačka
- Turska
- Grčka
- Luksemburg
- Letonija
- Slovenija

*Podaci Evrostata za 2017.

NAJČISTIJE ZEMLJE EVROPE

 

- Irska
- Hrvatska
- Švedska
- Norveška
- Island
- Finska

*Podaci Evrostata za 2017.
 

Kurir.rs/Slavica Tomčić Foto: Shutterstock,Dragan Kadić

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...