Svima roditelji jednom daju život, a Radovanu Milićevu iz Mola i Nenadu Dževerdanoviću iz Beograda, roditelji su dali još jednu šansu za život. Obojici je prošle nedelje urađena transplantacija bubrega u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, a donori organa bili su njihovi roditelji.
- Bolest je počela pre dve godine, kao običan grip, ali je infekcija napala bubrege i vremenom su mi oba bubrega stala. Od januara ove godine sam na dijalizi. Čim su mi stali bubrezi roditelji su odlučili da budu donori, jer je to najbrži način da dođem do novog organa. Ko zna koliko bih čekao na donora. I tata i mama su bili potencijalni donori, ali su izabrali tatu, jer je jači i krupniji od mame i ista smo krvna grupa. Transplantacija mi je urađena 4. septembra i moj otac Vladimir koji ima 44 godine je otišao kući iz bolnice i dobro se oseća - ispričao je mladi, 24-vorogodišnji Radovan Milićev.
Kao i drugi bubrežni bolesnici, tako je i Radovan dok je bio na dijalizi morao da misli o svakom gutljaju i nije smeo da pije vode. Posle transplantacije i to sme, ali kaže da mu se sada ni ne pije voda i već mu je pomalo i dosadila.
Transplantacije se nije plašio i operaciju je dobro podneo, te se i sada dobro oseća i nada se što skorijem povratku kući i normalnom životu.
- Veliku podršku imam i od devojke sa kojom sam tri godine, a i ona jedva čeka da se vratim i dođem kući - kaže ovaj momak koji je završio ekonomsku školu i radi u jednom marketu, ali ne veruje da će moći i dalje da radi taj posao. - Više ne smem ništa teško da podižem i ne smem ni neku infekciju da dobijem, a u marketu ima mnogo ljudi.
Njegov cimer u sobi, Nenad Dževerdanović ima 40 godina i više od decenije je bubrežni bolesnik, a na dijalizi je bio godinu dana pre transplantacije.
- Dijabetičar sam od sedme godine i imao sam brojne tegobe, a zbog te bolesti su mi i bubrezi stradali. Od pre desetak godina mi je i vid oštećen i imao sam operacije na očima, te se ta bolest zaustavila i spasene su mi oči. Transplantacija je bila najbrže rešenje i ispitivali su i oca i majku. Međutim, otac mi je srčani bolesnik, ima ugrađene stentove, te je izabrana majka Radmila, koja ima 67 godina, sa kojom imam visoku kompatibilnost. Ona je puštena iz bolnice, ali nije otišla kući, za Negotin, nego je ostala u Novom Sadu, kako bi se što bolje oporavila, a i dug je put do Negotina - ispričao je Dževerdanović kojem je urađena transplantacija 3. septembra.
Za razliku od svog mladog cimera, on kaže da je period nakon transplantacije za njega bio bolan i težak, ali sada mu je bolje.
- Pričao sam sa ljudima koji su transplantirani i moje iskustvo je drugačije. Ja sam imao teži postoperativni period, a svi oni su navodno ustali već sledećeg dana, jeli i pili, što apsolutno nije tačno. Potrebno je duže vremena za oporavak. Sada mogu da ustanem, ali je to i dalje teško. Ipak, mnogo mi je bolje nego prvih dana nakon transplantacije - kazao je Dževerdanović koji je IT inženjer i nakon oporavka planira da se vrati na svoj posao.
Direktorka Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić kaže da transplantacija bubrega predstavlja najbolju metodu lečenja terminalne bubrežne slabosti.
- Rezultati brojnih kliničkih i epidemioloških studija pokazali su da ova metoda lečenja obezbeđuje najduže preživljavanje i najveći kvalitet života ovim bolesnicima. Uvođenjem savremenih lekova protiv odbacivanja organa, transplantacija bubrega uspešna je kod čak više od 95 odsto bolesnika - rekla je dr Stokić.
Transplantacije mogu da se rade od živih donora, kao što je ovde bio slučaj, ili su u pitanju kadaverične transplantacije, kada familija osobe koja je doživela moždanu smrt daje saglasnost za doniranje organa.
Dr Stokić kaže kako je u osnovi trajnog oštećenja bubrega kod Dževerdanovića je dijabetes melitus tip 1.
- Operativni postupak transplantacije protekao je bez komplikacija, posttransplantacioni tok protiče stabilno, uz uspostavljanje funkcije transplantiranog bubrega - navodi dr Stokić.
U slučaju Radovana Milićeva, u osnovi trajnog oštećenja bubrega je brzoprogredirajući glomerulonefritis, odnosno nebakterijsko obostrano zapaljenje bubrega u kome su zahvaćene bubrežne ćelije, glomeruli, što je izazvano imunim mehanizmima. Dr Stokić navodi da je i u ovom slučaju operativni postupak transplantacije protekao bez komplikacija, posttransplantacioni tok protiče stabilno i uobičajeno, uz uspostavljanje funkcije transplantiranog bubrega.
Za dve godine 54 transplantacije - Od 2017. do danas u Kliničkom centru Vojvodine je urađeno 49 transplantacija bubrega i pet transplantacija jetre i to je 2017. godine bilo 27 transplantacija bubrega, prošle godine 13, a ove godine 9. Tim za transplantaciju bubrega sastavljen je od lekara različitih specijalnosti, koji učestvuju u pripremi bolesnika i davaoca organa, samoj transplantacionoj proceduri i praćenju bolesnika, kao i lečenju eventualnih komplikacija - napomenula je dr Stokić.
Tim za transplantaciju
U timu za transplantaciju kod Nenada Dževerdanovića bili su vaskularni hirurg docent dr Vladimir Manojlović, urolog docent dr Dragan Grbić, a anesteziolog je bila dr Nataša Nestorov. Tim koji je radio transplantaciju bubrega Radovanu Milićevu činili su vaskularni hirurg docent dr Dragan Nikolić, urolog dr Srđan Živojinov, a anesteziolog je bila dr Biljana Zagorac. Tokom obe intervencije tu su bili i nefrolozi docent dr Lada Petrović i profesor dr Dejan Ćelić, kao i medicinski tehničari.
(Kurir.rs/Dnevnik, Ljubica Petrović)
NE PROPUSTITE
