Najnovije vesti

GRAĐANI POKREĆU GRAD BUDUĆNOSTI / RE-IMAGINING THE CITY POKAZAO KAKO SE TO RADI: Operacije preko neta i to će uskoro moći u Srbiji
Foto: Ana Paunković

VAŽAN DOGAĐAJ

GRAĐANI POKREĆU GRAD BUDUĆNOSTI / RE-IMAGINING THE CITY POKAZAO KAKO SE TO RADI: Operacije preko neta i to će uskoro moći u Srbiji

Društvo

Kada je reč o 5G mreži, ne radi se samo o tome da će građani imati brži internet. Ta tehnologija omogućiće da ono što danas izgleda kao naučna fantastika, poput hirurške intervencije na daljinu ili upravljanja samovozećim vozilima, postane realnost.

Ovo je objasnio Filip Banković, izvršni direktor za tehniku CTO u Telekomu Srbija, na događaju „Građani pokreću grad budućnosti / Re-imagining the city“ u četvrtak u Beogradu, u organizaciji Ministarstva životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i u partnerstvu sa „Adrija medija grupom“.

- Ka industrijskoj upotrebi i automatizaciji okrenuta je 5G tehnologija, koja je neophodna za neke kritične stvari. Za samovozeće automobile je internet u realnom vremenu izuzetno bitan, jer milisekunde znače život - istakao je Banković na panelu „Infrastrukturna rešenja za razvoj pametnih gradova“.

Damijano Čerone, suosnivač „SPIN Unita“ iz Finske, naglasio je značaj veštačke inteligencije za razvoj pametnih gradova.

- Kada pojedinac uči da vozi, on uči samo iz svojih grešaka, a ako vozilom upravlja veštačka inteligencija, ona će učiti iz svih grešaka, i to će biti poruka za sva vozila. Ne počinje se od nule - kazao je Čeroni i dodao da gradovi, kako bi postali što pametniji, moraju razmenjivati iskustva.

Slobodan Jerotić, direktor JKP „Toplana - Šabac“, objasnio je kako primena moderne tehnologije može dovesti i do smanjenja životnih troškova, ali i zaštite životne sredine.

- Sve naše toplotne stanice su automatizovane, što je i omogućilo uvođenje sistema daljinskog nadzora i upravljanja toplanom. Obezbedili smo sigurnu mrežu za prenos podataka, modemsku komunikaciju i centralni sistem koji će upravljati radom podstanica i optimizovati ga. Tako ćemo uspeti da sprečimo gubitke u mreži, da smanjimo potrošnju goriva i finalnu potrošnju u zgradama, čime ćemo građanima smanjiti račune - istakao je Jerotić i dodao da ne postoje dva stana iste kvadrature koja imaju isti račun za grejanje.

Tijana Manitašević Vujčić, suosnivač kompanije „Strawberry Energy“, objasnila je kako pametne klupe na kojima se mogu napuniti mobilni imaju ugrađene i senzore za prikupljanje podataka o kvalitetu vazduha i slično.

- Građani putem aplikacije mogu videti gde je najčistiji vazduh, pa se na osnovu toga izabere mesto za vežbanje ili jogu, ili pak saznati koje je lokacija u gradu najtiša, pa da na tom mestu čitaju knjigu. U planu je da se, kao u Londonu, ugrade i kutije za beskontaktno plaćanje koje se napajaju solarnom energijom i gde će građani karticama moći da doniraju novac fondovima za borbu protiv raka. A razmatramo i mogućnosti za proširenu realnost. Zamislite da ste na klupi na Trgu Republike i da preko telefona vidite kneza Mihaila kako priča o svom životu - rekla je Manitašević Vujčić.

  • Panel 2

OTVARANJE NOVIH MOGUĆNOSTI UNUTAR GRADOVA: Kompjuteri pokazuju i šta je u kanti za đubre

Marko Milačić, direktor „Suez Vinča operatora d.o.o.“, kao primer pametnog grada istakao je Dižon u Francuskoj, u čijoj modernizaciji je ta kompanija imala glavnu ulogu.

- Svaka kanta za đubre ima svoju IP adresu i daje podatke šta se u njoj nalazi. Kad dolazi kamion da pokupi đubre, algoritam procenjuje najbolju rutu, s najmanjom emisijom izduvnih gasova, i to u vreme kad nisu gužve - rekao je Milačić i dodao da su te mere dovele do pojeftinjenja komunalnih usluga.

Značaj uvođenja obnovljivih izvora u sisteme daljinskog grejanja, kao i koncept zelene gradnje kojim bi se smanjila potrošnja istakao je Bojan Bogdanović, menadžer Fonda za obnovljive izvore energije EBRD, dok je dr Aleksandar Rodić, stručni saradnik na Institutu „Mihajlo Pupin“, upozorio da ako se ništa ne uradi po pitanju zaštite životne sredine na prostoru zapadnog Balkana, do kraja veka klima će postati stepska:

- Bukove šume će skoro sasvim iščeznuti, a zeleni pojas će biti samo uz veće reke.

Teodora Virban, projektna menadžerka Cities Teama, EIT Climate-KIC, upozorila je da će do 2050. u gradovima živeti još 2,5 milijardi ljudi i da gradovi moraju izgraditi resurse da sve nove ljude prime, dok je Toni Masevski, savetnik gradonačelnika Skoplja za strategiju i razvoj, rekao da gradske uprave moraju da dozvole građanima da sami izraze kako žele da žive.

foto: Ana Paunković
  • Panel 3

CIRKULARNA EKONOMIJA I ODGOVORNO POSLOVANJE ZA RAZVOJ KLIMATSKI PAMETNIH GRADOVA: Moramo na novi algoritam života

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, naveo je da se sve strategije koje Srbija ima moraju integrisati kako bi rezultat bio vidljiv.

- Vrlo je bitno napraviti inventar stvari kojima rukujete, s kojima polazite u celu priču. Morate da priznate da smo mi ranjiva zajednica sa zagađenjem vazduha, sa divljom gradnjom... Ne možemo samo uskočiti u nove cipele i reći „ja sam od sutra smart“. Srbiji je potreban novi algoritam života - istakao je Mitrović.

Kako zelena energija može biti višestruko korisna za građane objasnila je Aleksandra Milovanović iz „Green Energy Pointa“:

- Bavimo se proizvodnjom električne energije iz drvnog neopasnog otpada, koji do sada nije imao namenu. Ove godine otkupili smo od poljoprivrednih gazdinstava otpad u vrednosti od 300.000 evra, što je značajan iznos jer oni do sada taj resurs nisu prodavali.

Nebojša Vraneš, menadžer projekta „Kraj otpada za pur-penu“ kompanije „Jugo-Impex EER“ objasnio je kako je ta firma uspela da nađe primenu čak i za pur-penu iz rashladnih uređaja.

- Uspeli smo da od pur-pene napravimo nov proizvod, apsorbent koji dalje da služi u zaštiti životne sredine - istakao je on, dok je Teodora Šutić, predstavnica firme „Sanicula Co“, istakla da ta kompanija u Šapcu i Kragujevcu radi na razvoju energetskih zadruga i modela, koji će kasnije biti modeli i za druge gradove u Srbiji.

foto: Ana Paunković

SMART STAGE

Radionice - sjajne lekcije o tome kako svako od nas može da doprinese kvalitetnijem životu svoje zajednice, grada, a time i čitave planete ako se samo malo potrudi i malo da.

ALTERNATIVNO FINANSIRANJE

SVAKO POMALO ZA OPŠTEKORISTAN CILJ

Kraufanding platforme, peer-to-peer kreditiranje, biznis-anđeli mnogima su ovde nerazumljivi i zamršeni pojmovi, a to su zapravo u svetu razvijeni alternativni načini finansiranja. Da nije reč ni o čemu komplikovanom, već o odličnoj stvari, kojom se mogu postići sjajni rezultati i u domenu održive budućnosti, objasnile su Marina Petrović, ekspert za inovativno finansiranje iz Regionalnog centra UNDP u Istanbulu, Hajdana Rukavina iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske, kao i Ilija Batas Bijelić iz Energetske kooperative iz Šapca na dve radionice.

Po 20 građana saznalo je, između ostalog, kako se alternativno finansiranje - koje se obično odnosi na to da veliki broj ljudi ili grupa donira pomalo zarad postizanja cilja - priprema i sprovodi u projektima iz oblasti solarnih izvora energije.

foto: Ana Paunković

OTVORENI PODACI

KLIKOM DO BOLJIH USLUGA GRAĐANIMA

Da svaki građanin treba i može jednostavno na internetu da koristi podatke o proizvodnji i potrošnji električne energije, saobraćaju, upravljanju otpadom, poljoprivredi, o svim onim faktorima koji utiču na klimatske promene na lokalnom nivou, naučilo se na radionici o otvorenim podacima, gde su svoja iskustva preneli Đorđe Antić iz Kancelarije za lokalni razvoj i projekte Grada Niša, Andreja Gluščević iz NVO Palgo Smart i Zoran Đorđević i Gordana Stojanović iz Portala otvorenih podataka Grada Kragujevca.

Ti podaci, koje treba da otvaraju lokalne samouprave, značajni su za efikasno planiranje i odlučivanje zarad pružanja kvalitetnih usluga građanima, koji, na osnovu njih, u svemu što se tiče života zajednice treba aktivno da učestvuju.

IN THE ZONE

CEO FRIŽIDER U KUTIJICU STAO

Frižider koji nakon reciklaže može da stane u ranac, taburei i stolice izrađeni od auto-guma, ženske torbice samo su neke od zanimljivih ideja koje su Beograđani mogli da vide u parku Manjež, u okviru programa „In The Zone“.

Radoznalim posetiocima su predstavljeni neki od nagrađenih modela iz „Izazova za inovativna rešenja“, realizovanih u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“.

- Ne mogu da verujem da onoliki frižider, koji ne mogu zajedno da ponesu ni ujak i tata, bude veličine mog ranca za školu kad se reciklira. Pa, ja to mogu da nosim u jednoj ruci. Svima ću u školi pričati kakav sam snagator! Niko mi neće verovati! - uzvikivao je osmogodišnji Vuk kod štanda „E-reciklaže“.

foto: Ana Paunković

Posetioci su bili zainteresovani i da od kompanije „Telefon Inženjering d.o.o.“ saznaju kako se sunce, vetar, voda mogu iskoristiti za dobijanje energetski efikasnih objekata.

Interesantan je bio i program Instituta „Mihajlo Pupin“, koji je istakao značaj pametnog upravljanja prirodnim resursima u proizvodnji hrane za gradove budućnosti, ali i kompanije „Solagro Smart Recycling“ s „pametnom“ presom i recikliranjem konzervi. Dame su bile oduševljene ponudom na štandu „Dress for Success Belgrade –

Obučena za uspeh“, na kojem su kao srebro sijale torbice i ogrlice od otvarača za konzerve, a tu su bile i stolice od automobilskih guma. Veliku pažnju privukle su i fascikle i cegeri koje firma „Eko BaG“ proizvodi od reklamnih banera, ali i torbe, privesci, ukrasi za jelku od plastičnih kesa na štandu „Knitomanije“.

Najmlađi su se kod štanda „E prime“ provozali vozilima budućnosti.

Kurir.rs / Ružica Kantar

Foto: Ana Paunković

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...