NOVI SAD - Direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Borislav Kobiljski izjavio je danas da bi štete na usevima prouzrokovane sušom bile manje da su poljoprivrednici poslušali savete stručnjaka uoči setve.
"Govorili smo na vreme da su zimske rezerve vlage izuzetno niske, da se u proizvodnju ulazi sa nedostatkom od 65 do 75 procenata vlage. Bilo je potpuno jasno, a i analize su to pokazale, da će ova godina biti ekstremno sušna", rekao je Kobiljski. On je podsetio da je Institut savetovao ratare da kukuruz ove godine seju u manjoj gustini, jer je to biljka koja nema problem sa visokim temperaturama i može izdržati i do 50 stepeni celzijusovih, ukoliko u zemlji ima dovoljno vlage.
"Znajući procenat vlage u zemlji i rizik koji nosi proizvodnja u gustim sklopovima, Institut je za pojedine hirbide preporučio da se ne seje više od 60.000 zrna po hektaru, ali nismo poslušani po ko zna koji put, verovatno i zbog marketinških nastupa ljudi koji nemaju kompetenciju da govore o struci i nauci", rekao je Kobiljski.
Uz ocenu da je to dovelo u zabludu veliki broj proizvođača, Kobiljski je rekao da Institut nije želeo da se suprotstavlja stavovima multinacionalnih kompanija, već je samo hteo da se drži pravila struke i nauke i proizvođačima da najbolje preporuke. "Uprkos pritiscima sa svih strana da ovaj odnos zaoštrimo i direktno se komfrontiramo, to Institut neće uraditi. Mi nismo trgovci semenom, mi smo naučni institut koji ima zadatak da obezbedi vrhunsko seme po najnižim mogućim cenama", rekao je Kobiljski.
Prema procenema stručnjaka, prinosi kukuruza ove godine će zbog suše biti umanjeni za 70 odsto. Najugroženiji kukuruz je na njivama u Banatu i Bačkoj, gde su prognoze da će prosečan prinos iznositi svega oko dve tone po hektaru. Govoreći o rezultatima žetve pšenice, Kobiljski je rekao da u Institutu nisu zadovoljni ukupnim rezultatima žetve u Srbiji, ali jesu oduševljeni prinosima njihovih sorti.
"Ove godine je na velikoj većini površina u Srbiji bio prisutan novosadski sortiment pšenice. Dokazali smo da imamo materijal za 22. vek i da je u ogledima nove genetike u Vojvodini od osam najprinosnijih sorti sedam bilo iz naše nove genetike", rekao je on.
