Najnovije vesti

VLADIMIR KECMANOVIĆ: Ninova nagrada je upokojena, nije mi žao, red je da se dostojno isprati
Foto: Ana Paunković

intervju nedelje

VLADIMIR KECMANOVIĆ: Ninova nagrada je upokojena, nije mi žao, red je da se dostojno isprati

Društvo

Pisac ne mora da ima nikakvu školu. Nije bitno ni to što je Teofil Pančić završio bog te pita kakav andrak, iako bi za kritičara morao da ima formalno književno obrazovanje. Da nisu završili ni osnovne škole, a da nisu cenzori i denuncijanti, mnogo bi bolje bilo

Novi roman i ekranizaciju svog dela „Sibir“ vredno priprema najdarovitiji pisac svoje generacije Vladimir Kecmanović. On je prošle nedelje dospeo u žižu javnosti kad je i Kurir objavio pismo u kome sa još 17 kolega poziva na bojkot Ninove nagrade. U intervjuu nedelje za Kurir on otkriva šta se krije iza apela umetnika i odgovara na optužbe ovogodišnjeg laureata Saše Ilića i predsednika žirija Teofila Pančića.

Pre sedam dana objavili ste pismo o bojkotu Ninove nagrade. Da li biste sada isto postupili, s obzirom na to da su ova književna nagrada i njen laureat Saša Ilić danima u žiži javnosti?

- Nije mi žao. Red je dostojno ispratiti jednu upokojenu instituciju.

foto: Ana Paunković

Šta treba da se promeni pa da se opet prijavite kao kandidat za Ninovu nagradu?

- Subjektivno, ne nameravam da budem u konkurenciji više nikada. Objektivno, za početak bi bilo neophodno da o njoj ne odlučuju neškolovani kritičari puni entuzijazma, kao predsednik žirija Teofil Pančić, ljubitelji mudrosti, kao taj neki Milenković, pesnici u permanentnom povoju, kao večito mlađahni Marjan Čakarević, urednice i voditeljke TV emisija, kao Marija Nenezić. I na kraju, ali nipošto najmanje važno, da ljudi sa ozbiljnim književnom lucidnošću i znanjem, pa makar ta lucidnost i to znanje i ne bili, kao što nisu, upotrebljeni na bavljenje književnom kritikom, kao što je peti član Branko Kukić, među četvoro nadrikritičara ne glume Pančićevu omoriku. Ali, to je samo početak, i ni to ne bi bilo dovoljno.

Predsednik Ninovog žirija locirao vas je kao kolovođu bojkota...

- Čast mi je što sam označen kao vođa pobune protiv „profesora“ Pančića, kako ga titulišu „profesionalci“ na jednoj televiziji, i njegove zle družine samozvanih kritičara. Ne daj bože da sam na strani čoveka koji književnost pretvara u robinju svojih ideoloških mantri, svesno - jer iako za književnu kritiku neškolovan, glup nije - upropašćavajući jednu značajnu instituciju srpske kulture. Inače, da sam tako „lociran“, čuo sam od vas. Svojim ušima sam, međutim, slušao kako se nadrikritičar vajka na nezahvalne potpisnike bojkota kojima nije smetalo kada je pisao pozitivne kritike njihovih knjiga i koji su ga zvali da im govori na promocijama. Ne znam ko ga je zvao na promocije svojih knjiga. Ja nisam. A da je o nekim mojim knjigama pisao pozitivno, jeste. Ali ne vidim šta je povodom toga trebalo da uradim. Da idem da se bijem zato što se jednom čoveku koji voli da čita dopada ono što sam napisao? Ili da mu ljubim ruku zato što me je miropomazao svojim needukovanim pozitivnim stavom? Ako sam nekada i imao izvesne simpatije za njegov kritičarski hobizam, svaka simpatija je nestala kada je svog kolegu, najboljeg urednika kulture u srpskim štampanim medijima Nebojšu Grujičića, sa jednumnom, antidemokratskom argumentacijom ostavio bez posla. Kao što je svaka simpatija za jednog njegovog sabrata po skudoumnosti nestala kada je, gle čuda, u savezu sa novopečenim srećnim dobitnikom nameštene Ninove lutrije, pisca i kolumnistu Muharema Bazdulja nemačkim gostima Beogradskog sajma knjiga pre koju godinu denuncirao i diskvalifikovao kao „velikosrpskog nacionalistu“?! Tu više nije bitno što je jedan završio školu za kuvara, pisac ne mora nikakvu školu da ima. Pa ni to što je Pančić završio bog te pita kakav andrak, iako bi za kritičara morao da ima formalno književno obrazovanje. Da nisu završili ni osnovne škole, a da nisu cenzori i denuncijanti, mnogo bi bolje bilo.

foto: Ana Paunković

Očekujete li da Nin okupi tvz. zaraćene strane i prihvati vaše sugestije?

- Naravno da ne očekujemo. Da očekujemo, ne bismo potpisivali bojkot, nego apel.

Ilić vas je u tekstu optužio da ste zloupotrebili RTS da promovišete Handkea.

- Zloupotrebio RTS promocijom aktuelnog nobelovca?! Kao da je propala Nobelova, a ne Ninova nagrada?! Ne, upravo zloupotrebljavam RTS tako što promovišem njega. Intervju koji je s njim uradila urednica info-kulture, a koji je pušten u centralnom Dnevniku, duži je nego što su imali prethodni dobitnici, kritičarka koja mu je izrazito naklonjena upravo sprema prikaz njegove knjige... To je zloupotreba, a Handke je, zbog malog prostora koji kultura ima u RTS-ovoj programskoj šemi, dobio manje nego što je zaslužio.

Zašto nobelovac nije svim Srbima po volji?

- Verovatno zato što postoje Srbi koji ne stoje najbolje sami sa sobom.

Kakvi su vam dalji planovi? Da li ćete kao grupa pokušati neke stvari da promenite u našoj kulturi i koje? Deo javnosti vidi vašu grupu kao ministarstvo kulture iz senke, drugi - da želite da od Ninove primat preuzme Andrićeva nagrada.

- Nastavljamo da pišemo, to je naš posao. Ako smo ministarstvo u senci, ko je ministar? Ne znam na koju Andrićevu nagradu mislite. Jedna je nagrada za priču ili zbirku priča, pa Ninovoj nije konkurentna. Druga je Velika nagrada instituta u Andrićgradu, najveće međunarodno priznanje koje se dodeljuje na ovim prostorima. O kakvoj borbi za primat tu može da bude reč? Emir Kusturica, koji je dodeljuje, i Matija Bećković, Dušan Kovačević, Zahar Prilepin, Ju Hua... koji su je dobili, da se bore za primat sa radijskim filozofima i njihovim anonimnim i poluanonimnim laureatima?!

foto: Ana Paunković

O situaciji u komšiluku

LJUDI U CRNOJ GORI SAČUVAĆE SVOJU, SRPSKU CRKVU

Bojite li se kako će se završiti priča sa Crnom Gorom i oko SPC?

- Imponuje odlučnost ljudi u Crnoj Gori da sačuvaju svoju, srpsku crkvu. Nadam se da će u toj odlučnosti ostati uporni.

Da li je za vas ovo sve iznenađenje što se dešava sa Đukanovićem?

- Mislim da bi Đukanović, suočen sa impozantnim narodnim otporom, sve dao kada bi mogao da vrati vreme unazad i da od lošeg zakona odustane. Sada bi, međutim, odustajanje značilo priznanje poraza, a istrajavanje na grešci ga, takođe, izlaže velikom riziku. On se, tako, nalazi u pat-poziciji, koja, nažalost, nije opasna samo za njega.

O Saši Iliću

PLJUJE PISCE USPEŠNIJE OD SEBE

Saša Ilić za vas misli da ste desničar i srpski nacionalista. Šta vi mislite o njemu kao čoveku, a šta kao piscu?

- Za tog Ilića sam čuo tako što se već godinama opsesivno bavi uzaludnim pokušajem da pljune pisce uspešnije od sebe. Pa pošto ne uspeva da dobaci, a pljuvačka mu se vrati i pogodi ga posred fratarske tonzure, umesto da izvuče pouku, on nastavlja po starom... Neki mnogo nedokazan tip.

Da li ste pročitali roman „Pas i kontrabas“?

- Nisam čitao njegovu knjigu, mnogo je knjiga, pa mora da se pravi izbor. Za razliku od Ilića, ne pljujem dela kolega, ma šta o njima mislio, ali, stvarno: „Pas i kontrabas.“ Kako to zvuči? Gotovo kao svinja i dinja. Ili lula i frula, žar i palamar, Mara i bubamara, slina i violina...

Kurir.rs/ Razgovarao Ljubomir Radanov  Foto: Ana Paunković

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...