BEOGRAD - Našim političarima je držao časove neverbalne komunikacije, učio ih kako da govore, stoje, gde da drže ruke dok se nekome obraćaju. Učio ih je i kako da pročitaju govor tela svojih sagovornika.
Koliko je moguće pratiti govor tela otkada nosimo maske, objasnio je glumac i pantomimičar Marko Stojanović, gostujući u Beogradskoj hronici.
„Moguće je, samo je pitanje promene fokusa. Ne gledamo više usta, neko vreme gledaćemo čelo i oči. Razni mišići oko kapaka i na čelu su mišići koji prave određene pokrete, to su mikropokreti i mi ih čitamo. Pitanje je samo da li verujemo sebi i onome što vidimo i da li verujemo u ono što smo dobili genetski. Mi nasleđujemo rečnik neverbalne komunikacije", rekao je Marko Stojanović.
NE PROPUSTITE
Takođe dodaje da se raduje što je došlo do promene fokusa. Ljudi su počeli da spuštaju pogled zbog loših stvari koje su nam se dogodile, a i zbog mobilnih telefona.
„Početkom 2000. godine radio sam sa političarima, a vrlo malo sa poslovnim ljudima. Od 2010. godine to se promenilo i više radim sa poslovnim ljudima", istakao je glumac i pantomimičar Marko Stojanović.
Koliko je moguće videti iz očiju da li ste iskreni ili lažete, a pitanje je samo verujemo li sebi i onome što vidimo.
Koliko će nam trebati vremena da čitamo samo iz očiju? Stojanović kaže da mu je drago i fenomenalno što ćemo ponovo početi da se gledamo u oči.
Stojanović otkriva i da gest koji podseća na zagrljaj, koji nam je sada "zabranjen" zbor korone, jeste dobar jer podseća na otvorenost i iskrenost. Takođe, kome "rade oči" i pomeraju se obrve kod koga se vbide gestovi, energičnost to su pokazatelji uključenosti i otvorenosti, a onaj
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
