Od izbijanja epidemije kovida 19 u Srbiji je, prema procenama, oko 100.000 radnika prešlo na rad od kuće, ali retko kome je poslodavac obezbedio opremu ili pokrio račune za potrošeni internet, struju ili slične troškove, iako to načelno nalaže i postojeći Zakon o radu, upozoravaju sindikati.
Zloupotrebe
Predstavnici radnika ističu da je zakonom nedovoljno definisano i radno vreme zaposlenih koji rade od kuće, zbog čega zahtevaju od nadležnih da se ova pitanja dodatno preciziraju propisima kako bi se izbegle zloupotrebe.
Predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Kurir da su Ministarstvu za rad uputili zahtev za izmene i dopune Zakona o radu radi preciznijeg regulisanja rada od kuće, koji, kako smatra, mora da bude identično definisan kao i rad u prostorijama poslodavca.
- Preko 100.000 ljudi radi od kuće, a do povećanja broja onlajn radnika će doći u slučaju pogoršanja pandemije. Zaposleni trenutno, ne jednim delom, nego apsolutno finansiraju rad od kuće, počev od troškova struje, interneta i slično. Nijedan poslodavac ili ja ne znam za takvog je te troškove pokrio od početka pandemije. U obavezi poslodavca je da te troškove finansira, od kompjutera, papira, tonera, sav kancelarijski materijal koji je potreban i u kancelarijama, a sankcije za poslodavce koji ne plaćaju troškove radnika za rad od kuće nisu obuhvaćene Zakonom o radu. To mora da se reguliše - tvrdi ona i dodaje da je važno i pitanje regulisanja radnog vremena.
- Odredbe Zakona o radu su uopštene. Ne znamo šta podrazumeva rad od kuće, koje su prava i obaveze i onog koji radi od kuće i poslodavca. To je stavljeno samo kao mogućnost rada - navodi Savićeva.
Benefit poslodavaca
Da je zakon previše uopšten i nefunkcionalan kada je u pitanju rad od kuće i da zato propise treba doraditi, slaže se i direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković:
- Podzakonskim aktima u okviru Zakona o radu treba urediti pitanje radnog vremena onlajn, kako ne bi došlo do zloupotreba. Poslodavcu, naročito privatnim firmama, odgovara to što se snižavaju troškovi poslovanja uvođenjem rada od kuće, ali neki kombinovani rad je najbolje rešenje. Troškovi rada od kuće koji se odnose na plaćanje interneta i obezbeđivanje računara trebalo bi da idu na teret poslodavca.
Šta kaže Zakon o radu
Ugovor o radu za poslove van prostorija poslodavca, sadrži:
- Trajanje radnog vremena
- Način nadzora nad radom
- Sredstva za rad je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava
- Upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za to
- Naknadu drugih troškova rada
- Zarada zaposlenog ne sme biti manja od rada u kancelariji
- Radno vreme i odmori u skladu sa Zakonom o radu
Problemi u praksi
- Neuređeno radno vreme
- Prekovremeni rad i plaćanje
- Pauza tokom radnog vremena
- Plaćanje toplog obroka i prevoza
- Otuđenost od kolektiva
- Finansiranje kancelarijskog materijala
- Troškovi nabavke računara
- Troškovi interneta i struje
- Upitna privatnost radnika kontrolom računara
- Briga o deci zaposlenog
Evropska praksa
- Francuska - zaposleni ne mora da odgovara na komunikaciju poslodavca van radnog vremena
- Švajcarska - poslodavac učestvuje u plaćanju zakupnine stana
- Hrvatska - izmene zakona uskoro
MINISTARSTVO ZA RAD
Prijavite ko ne plaća
Iz Ministarstva za rad ističu za Kurir da su rad od kuće i rad na daljinu već regulisani Zakonom o radu, i to kao radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, a napominju i da zakonske odredbe koje uređuju rad od kuće mogu da se primene u svim slučajevima kada to odgovara poslodavcu i zaposlenom.
- U slučaju neisplaćenih troškova za rad od kuće ili drugog kršenja radničkih prava slučaj treba da prijave inspekciji. Ukoliko slučaj prijave pod imenom i prezimenom, inspekcija će ih po završenom inspekcijskom nadzoru obavestiti o zatečenom stanju i šta su uradili povodom toga - poručuju iz ministarstva.
Kurir.rs/ Kristina Vasković Foto: Shutterstock
NE PROPUSTITE
