Za pomoć države u iznosu jedne minimalne zarade prijavili smo se jer pokušavamo da sačuvamo stručni kadar u agenciji, ali na ovu pomoć gledamo kao na kap vode u okeanu. Posao je sveden na minimalan broj prodatih aranžmana. Sve troškove plaćamo, ali vrlo teško. Otpis poreza i doprinosa najviše bi nam značio da bismo preživeli.
Ovo za Sputnjik kaže Nataša Mamula, iz turistički radnik, povodom teške situacije u turističkom sektoru.
Aktuelna pomoć države, prema rečima direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandra Seničića, dobrodošla je, ali ne i dovoljna. On podseća da je turistički sektor do sada od države dobio one pomoći koje je dobio i ostatak privrede, te naglašava da nisu svi sektori podjednako pogođeni krizom koju je izazvala epidemija virusa korona.,
„Što se ugostiteljstva tiče, znam da su u teškoj situaciji, ali ipak rade. Mogu da rade 10, 20, 30 odsto, kako ko, a mi ne radimo ništa, nemamo nikakvog prometa. Ljudi ne putuju i potpuno je logično da je to tako. Neke druge pomoći nismo dobili, osim one opšte pomoći koju su svi dobili. Jedina pomoć koja je bila, ako pričamo o finansijskoj pomoći, jeste mogućnost i ponuda da se kroz Fond za razvoj dobiju krediti pod povoljnijim uslovima od ostatka privrede. To je realizovano za sada za dvadesetak odsto onih koji su podneli zahteve. Jako sporo ide ta procedura i to je ono što pravi dodatni problem“, kaže Seničić.
On pozdravlja jednokratnu pomoć države u vidu jedne minimalne zarade, ali se plaši da velika većina agencija neće moći da je iskoristi zbog ograničenja, u smislu neotpuštanja zaposlenih u periodu od dva meseca.
Obavez stižu na naplatu
Direktor „Jute“ apostrofira da u januaru dolaze na naplatu porezi i doprinosi, te da je kada nema prihoda jako teško održavati takvu vrstu troškova. Neophodno je ono što je njegova organizacija već i tražila od Vlade, da se otpišu porezi i doprinosi ili da se napravi moratorijum u otplati, po uzoru na druge zemlje okruženja i Evrope:
„Važno je da dobijemo tu jednokratnu finansijsku pomoć kao što su je dobili hotelijeri i kao što su uradile sve zemlje u okruženju kada je reč o turističkom sektoru. Zatim da taj fond funkcioniše brže, da se zahtevi odobravaju za sve one koji su ispunili uslove u nekom roku od 5 do 10 dana, a ne duže, iako su zemlje okruženja i Evrope koje su takođe imale tu vrstu pomoći, odobravale kredite u roku od 48 ili 72 sata za turistički sektor. To su neke anomalije koje bi pomogle, ali, nažalost, ova plata kao takva, plašim se da neće biti dovoljna.“
Prema podacima kojim Seničić raspolaže, u Srbiji je oko 12 turističkih agencija organizatora putovanja do sada predalo zahteve ili za ulazak u stečaj ili u likvidaciju, a oko 120 (od oko 700) posredničkih agencija je stavilo u stanje mirovanja svoje firme kako bi izbegli plaćanje troškova koji dolaze.
Putovanja po Srbiji nisu od pomoći
Putovanja po Srbiji, nastavlja on, nikada nisu većinski omogućavala da agencije prežive, jer naši građani najčešće kada putuju po zemlji, ne koriste usluge turističkih agencija.
„Ovog trenutka je najveći broj agencija koje su bile u zakupima poslovnog prostora otkazalo zakup, rade ili iz svojih stanova ili prostora koje imaju u vlasništvu. Minimalan je broj radnika koji je ostao u turističkim agencijama. Uglavnom, ako se nastavi ovakvim tempom bez neke dodatne, konkretne pomoći turističkom sektoru, plašim se da je taj mart ili april teško dohvatljiv rok da veliki broj agencija opstane do tog roka, kad se nadamo da bi moglo eventualno da bude neko poboljšanje situacije i da eventualno krenemo da putujemo“, zaključuje Seničić.
(Kurir.rs / Sputnjik)
