Najnovije vesti

RASPLAKALI SRBIJU: Marijani (10) i Marku (14) najveća ŽELJA JE NOVI KREVET za njihovu nepokretnu baku!
Foto: printscreen privatna arhiva

potresna priča

RASPLAKALI SRBIJU: Marijani (10) i Marku (14) najveća ŽELJA JE NOVI KREVET za njihovu nepokretnu baku!

Društvo
22:04h

Bili jednom brat i sestra koje je otac napustio, a majka im je umrla. Ostali su sami u svojoj kućici da brinu o nepokretnoj baki. Ovo zvuči kao početak neke starinske dečje priče, ali to nije bajka, to je surova realost Marijane Dačević (10) i njenog starijeg brata Marka (14) iz Suvog Dola kod Blaca. 

"Mama nam je umrla pre tačno godinu dana. Od tada se brat Marko i ja brinemo o baki LJiljani, jer nas je i otac napustio i više ne dolazi". Ovim rečima Marijana iz Suvog Dola kod Blaca, bez još postavljenog pitanja, objašnjava kako žive njen brat Marko i ona. Iako je legla ranije da bi se naspavala, jer zbog škole ustaje u pet časova, malena devojčica koja je, prema rečima njene bake Ljiljane, preko noći odrasla, kao prava domaćica odmah nas pita da li želimo kafu, pišu Novosti.

"Marijana je, nažalost, prinuđena da se bavi svim ženskim poslovima u kući. Sprema hranu, čisti, kuva, brine se o meni, sređuje me, oblači... Meni je nedavno zbog gangrene amputirana noga tako da se njih dvoje sami brinu i o meni", ne skrivajući tugu govori baka Ljiljana iz kreveta smeštenog u krajičku dnevne sobe.

Ne skriva baka svoj očaj zbog sudbine koja je zadesila ovo njeno dvoje mališana. Zbog toga najviše krivi svog sina koji je napustio svoju decu i ne brine se više o njima.

"Da mogu barem da im zamenim roditelje... Volim ih više nego svoj život... Ali, nažalost, ne mogu da im pomognem.Umesto ja njima, oni pomažu meni", uzdišući priča baka Ljiljana i nevešto skriva suze od unučadi.

Kaže nam i da žive od svega 8.000 dinara, koliko iznosi njena socijalna pomoć, i da preživljavaju zahvaljujući humanim ljudima.

"Mnogo nam je pomogao Dejan Milošević iz Kuršumlije. Kupio nam je električni šporet i ogrev, jer ni drva nismo imali nego neko šiblje koje je Marko uspeo da iseče i donese", priča LJiljana.

Bakinu priču pažljivo je slušao unuk Marko sedeći na krevetu iza nje. Dok smo ga hvalili da je dobar i odgovoran, da je dečak a već glava kuće, vesela i vedra Marijana nas pita šta to znači, ali nam odmah daje do znanja da joj brat pomaže i u mešenju hleba.

Ona je i odlična učenica dok njen brat koji jedan dan pohađa nastavu a drugi boravi kod kuće, stidljivo kaže da nema kompjuter putem kojeg bi pratio onlajn nastavu. Zato posle dužeg razmišljanja na pitanje šta im najviše nedostaje, kaže da je to internet jer je televizor koji su dobili od humanih ljudi priključen na antenu koju im je poklonio komšija.

"Da nije dobrih ljudi, mi zaista ne bismo mogli da preživimo. Deca su mala a ja nemoćna", ponavlja baka čiju priču zamišljeno sluša Marko, dok se Marijana trudi da ukućanima popravi raspoloženje.

Ova malena devojčica koja na plećima nosi preveliki teret uvek je vesela. Pitamo je šta bi želela da dobije i šta joj najviše nedostaje, a ona kao iz topa odgovara:

"Sve mi treba. Volela bih da imamo novi krevet za baku, a za mene i Marka kako bude, jer ja spavam na podu. A bato bi sigurno voleo da dobije "frezu" ili traktor".

Marko potvrdno klima glavom i kaže da sam sređuje dvorište i nabavlja namirnice ali da je uvek pri ruci sestrici i baki za sve što zatreba.

"Sada još ne mogu više da radim i doprinesem da živimo bolje, ali ću se čim još malo odrastem zaposliti. Gledaću i da osim mojim baki i sestri, pomognem i svima kojima je pomoć potrebna", govori nam ozbiljno ovaj dečak svestan obaveza koje su mu nepravedno pripale, ali zbog kojih se ne žali, već samo želi da bude još više od koristi.

Kurir.rs/Novosti

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...