Odgovorite na pitanja iz Korona virus skale anksioznosti i otkrijte da li su informacije o koroni toliko promenile vaše mentalno zdravlje da ste usled svih strahova i svih negativnih vesti postali anksiozni, kao i da li vam treba pomoć stručnjaka
Korona virus skala anksioznosti (Coronavirus Anxiety Scale) -CAS- dobar je način da se preispitate da niste možda usled svakodnevnog slušanja, gledanja, proživljavanja i preživljavanja ove pošasti došli do anksioznosti. Testirajte sebe i vidite da li ste postali anksiozni.
CAS je konstruisao Šerman A. Li, američki profesor s Univerziteta "Kristofer Njuport", a procenjuje mentalno zdravlje ispitanika sa akcentom na disfunkcionalnu anksioznost povezanu s pandemijom korona virusa.
"Svaka stavka CAS ocenjena je na skali sa 5 poena, od 0 (nikada) do 4 (gotovo svakog dana), na osnovu iskustava u protekle dve nedelje. Ukupni rezultat CAS = 9 ukazuje na verovatnu disfunkcionalnu anksioznost povezanu sa korona virusom. Povišeni rezultati na određenom segmentu ili visoka ukupna ocena na skali (= 9) mogu ukazivati na problematične simptome za pojedinca, koji mogu zahtevati dalju procenu", stoji u objašnjenju CAS.
Da li ste osećali vrtoglavicu ili nesvesticu na vesti o koroni, da li vam misli o kovidu ne daju da zaspite ili ste se, može biti, ukočili, neka su od pitanja na koja odgovarate. Ako se ispostavi da ste za prethodne dve nedelje nakupili devet poena u ovom testu, trebalo bi da posetite lekara.
Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ističe da postoje osobe koje se nisu uspešno adaptirale na novonastale okolnosti i imaju teškoće s anksioznošću, depresivnim i stresom povezanim poremećajima, te da CAS olakšava efikasniju identifikaciju ovih pojedinaca kako bi se planirale adekvatne mere radi očuvanja njihovog mentalnog zdravlja.
- Aktuelna situacija je stresor koji utiče na sve nas, posebno zbog neizvesnosti koja traje već godinu dana i osećaja da nad njom nemamo kontrolu. Strepnja za sopstveno i zdravlje bliskih ljudi, socijalna izolovanost, kao i strah od finansijske nesigurnosti kod velikog dela pogođenih građana mogu biti okidač za nastanak anksioznosti - ističe dr Stašević Karličić.
Ona navodi da se anksiozni poremećaji leče dugotrajnom primenom lekova iz grupe antidepresiva, dok se benzodiazepini koriste za kratkoročno smanjenje napetosti i trebalo bi ih primenjivati što kraće zbog rizika od nastanka zavisnosti.
- Osim toga, sastavni deo tretmana su kognitivno-bihejvioralna terapija, savetovanje, psihoedukacija o anksioznosti i anksioznim poremećajima, vežbe za suočavanjem sa anksioznošću u realnim životnim situacijama i upotreba priručnika za samopomoć. Što je osoba koja se leči spremnija da pomoć prihvati i disciplinovanija u tretmanu, lečenje je uspešnije - zaključuje ona.
Ako se ne leči
Moguće i telesne bolesti, pa i iznenadna smrt
- Ukoliko se ne leči, patološka anksioznost, odnosno anksiozni poremećaji, dovode ne samo do patnje pacijenta već ih i onesposobljavaju u svakodnevnom funkcionisanju - ličnom, socijalnom, akademskom i profesionalnom. Takođe, igraju veliku ulogu u razvoju i prognozi telesnih bolesti, u prvom redu kardiovaskularnih - arterioskleroze, infarkta miokarda, čak i iznenadne smrti. Izraz "prepasti se nasmrt" nije samo stilska figura - ističe dr Stašević Karličić.
(Kurir.rs/ J. S. Spasić)
NE PROPUSTITE
