HITLER NIJE OPROSTIO SVETOLIKU UVREDE: Paraćinac mu poslao prkosno pismo: Tebi, Hitlere, Kajinov sine, mi deca velikih otaca...

Nekoliko dana pre nego što će se 27. marta 1941. godine ulice Beograda pretvoriti u reku ljudi koji su jednoglasno i gromko uzvikivali parole "Bolje rat nego pakt" i "Bolje grob nego rob" u mirnom Paraćinu, Svetolik Dragačevac, sreski načelnik u penziji, sastavljao je preteće pismo adresirano lično na adresu najvećeg tiranina dvadesetog veka Adolfa Hitlera.

Zbog tih reči Svetolik će samo godinu dana kasnije, 9. jula 1942. godine, okončati svoj život u ozloglašenom logoru Mathauzen, ali je njegovo pismo ostalo kao simbol inata i nesalomivog duha naroda koji nije želeo da se pokori pod mnogobrojnijim neprijateljem.

Rođen u Požegi 15. 4. 1883. godine, Dragačevac se po završenoj osnovnoj školi zaposlio kod oca u trgovinskoj radnji. Međutim, ubrzo nakon toga, sa 15 godina, pridružio se policiji kao pripravnik, gde je nakon nekog vremena napredovao do redovnog "pandura".

Nakon Balkanskih ratova odlazi u Skoplje, tamo je obavljao dužnost sve do 1915. godine, posle čega je zajedno sa ostalim srpskim življem prešao Albaniju. U izgnanstvu, na Krfu, bio je zadužen za papirologiju. U proboju Solunskog fronta nije učestovovao usled bolesti zbog koje je morao da bude prebačen na Korziku.

Po završetku rata i osnivanju Kraljevine SHS nastavio je karijeru u policiji menjajući gradove po Srbiji u kojima je služio. Nakon Vranja i Preševa obreo se 1930. u Paraćinu gde je tri godine kasnije i penzionisan.

Politički je bio blizak idejama Jugoslovenske radikalne stranke, čiji je član bio od 1919. do 1935. godine, a nalazio se i u izvršnom veću odbora koji je predsedavao na području Paraćina. Četiri godine nakon penzionisanja na mestu šefa policije ovog grada povukao se i iz političkog života, nastavljajući miran život sa svojom suprugom.

Iste te godine, nad Evropom se nadvio crni oblak fašizma, zbog koga će dve godine kasnije, Svetolik odlučiti da pošalje pismo u Berlin, direktno adresirano na kancelariju Adolfa Hitlera.

Sadržaj pisma glasio je ovako:

- Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga. Nemaju dušu. Krvožedni Hitler hita da ni jedna njiva na ovo zemaljskoj kugli ne ostane zasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćena Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku, ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš, ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije, gaziš nam slobodu i čast, gaziš nam ponos. Tebi Hitlere, Kajinov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo: "dosta". Ne slušaš li naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždajo stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.

Nemački vojnici su 9. aprila 1941. godine ušli u Paraćin, a Dragačevac je bio spreman. Nije hteo da beži iz grada i odmah je uhapšen i sproveden u Grac, a odatle u Mauthauzen.

- U dokumentima sačuvanim u Zavičajnom muzeju Paraćina stoji da je Dragačevac uz muziku proslavio slanje pisma. Muzikanti su mu svirali marš muziku i ponavljali refren "Hitler obrao bostan". Za to vreme u Berlin je stigla vest o svrgavanju vlade i odbacivanju Trojnog pakta. Firer je naredio napad na Jugoslaviju - navodi kustos arheolog Aleksandar Srndaković.

Gostujući u Jutarnjem programu Radio televizije Srbije, Slađana Zarić, autorka dokumentarnog filma koji je snimljen o činu ovog hrabrog i rodoljubljivog čoveka, "Čovek koji je Hitleru rekao Ne", izjavila je da je ono poslato 25. marta, a dokumenta navode da je već 1. aprila stiglo u Berlin. Došlo je do ureda firera, u glavnu upravu za bezbednost Trećeg rajha.

- Pretpostavljam da su Nemci bili vrlo zbunjeni kako se neko obraća Fireru i kako neko ima smelosti iza takvog pisma još i da stane imenom i prezimenom. Dragačevac je nažalost vrlo brzo kad je okupirana Jugoslavija uhapšen i jedan od prvih koji je odveden u Mauthauzen gde je i ubijen - rekla je Zarić između ostalog tokom gostovanja u "Jutarnjem programu".

Dva dana nakon Svetolikovog pisma, 27. marta 1941. godine, usledile su demonstracije u Beogradu na kojima je narod rekao odlučno "NE" potpisivanju Trojnog pakta i saradnji sa fašističkom Nemačkom. Deset dana nakon toga, 6. aprila 1941. godine, Hitlerova Nemačka je bombama zasula Jugoslaviju.

Nažalost, priča o Svetoliku Dragačevcu je ostala nepoznanica za veći krug ljudi sve do dvehiljaditih godina, a 2013. o njegovom činu snimljen i prvi film.

U znak počasti za hrabrost i rodoljubljivost koju je pokazao slanjem pisma, jedna ulica u Paraćinu danas nosi njegovo ime.

(Kurir/Blic)