Na današnji dan u bici za Košare herojskom smrću poginuo je Tibor Cerna, vojnik Vojske Jugoslavije, koji je u odbrani zemlje od NATO agresora učestvovao kao komandir streljačkog odeljenja 125. motorizovane brigade.
Tokom bitke na Košarama Tibor je svojevoljno je ustao iz zaklona s namerom da otkrije položaj snajperiste iz Legije stranaca, koji je danima odnosio živote mnogih njegovih saboraca. Ubrzo pošto je izašao na otvoren prostor, primio je metak u grudi. Iako teško ranjen, uspeo je da se održi na nogama na zaprepašćenje svih uz reči za ovu zemlju vredi umreti. Nakon toga usledio je sledeći hitac, koji ga je pogodio u vrat. Zahvaljujući njegovoj žrtvi snajperista VJ je otkrio položaj neprijateljskog snajperiste, te ga je eliminisao.
Cerna je poginuo u 21. godini a posmrtno odlikovan je Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Celu priču o heroju sa Košara prenosimo sa Fejsbuk profila Darna Nikolića:
"Ovo nije priča o veličanju srpstva, jer je njen junak Tibor Cerna, već o ljubavi prema zemlji. Tamo, u paklu Košara, gde je po 12 vojnika branilo odseke na koje je jurišalo po 300 neprijatelja, komandir jednog odeljenja bio je Tibor Cerna. Rođen u Beogradu 8. novembra 1978, on je u junu (već krvave) 1998. godine dobrovoljno tražio da dođe u vojsku, pa kada je došao, onda je tražio da ide u Peć, a odatle je bio upućen – na Košare. Naspram njega i njegovih drugova bilo je toliko artiljerije i toliko neprijatelja da je smrt bila gotovo izvesna, samo je bilo pitanje “sada ili malo kasnije”. Naročito je, od 9. do 27. aprila, jedan snajperista iz Legije stranaca bio koban po naše vojnike.
Svakodnevno im je nanosio manje ili jezive gubitke, a nikako nije uspevano da bude lociran jer bi koristio samo po jedan metak pre duge pauze i pucnja sa druge lokacije.
Toliko je bilo strašno izdržavati juriše neprijatelja i svakodnevna bombardovanja iz aviona, te svakodnevno razorno korišćenje artiljerije sa one strane granice, da je samo još falio taj snajperista – da tamani koga želi i kada poželi. Srpski vojnici, u zaklonima, manjim bunkerima i rovovima, zbog njega nisu mogli ni da vrše fiziološke potrebe kako se to inače čini, nego sve u neke posude, pa kada noć padne, krišom se prazni tu negde, u blizini.
Tog 27. aprila, posle dejstva snajperiste Tibor Cerna se oprostio od zatečenih drugova, pa ustao i viknuo: “Ustašo! ‘Ajde, pucaj ako si junak, ja te čekam!” Obarač je povučen. Metak iz snajperske puške je pogodio Tibora pravo u grudni koš. Ali, Tibor nije pao. Da bi stvorio mogućnost da neprijatelj dejstvuje još jednom, kako bi ga naši snajperisti otkrili i konačno eliminisali, Tibor Cerna je ostao da stoji.
Ranjen, smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu, koji su ga sve vreme odvraćali od te namere, i rekao: "Za ovu zemlju vredi poginuti".
Tada je usledio i drugi hitac. Metak je pogodio Tibora Cernu u vrat, ubivši ga na mestu. Trenutak kasnije, srpski snajperisti eliminisali su neprijatelja.
Do kraja NATO bombardovanja, u paklu Košara u kome je živote dalo 108 vojnika koji su sprečavali kopnenu invaziju, neprijatelj nije ostvario svoj cilj. Tibor Cerna je jedan od onih koji su dali život da se to spreči.
(Kurir.rs/FB profil Darko Nikolić)
NE PROPUSTITE
