Najnovije vesti

UMRO JE DRUG TITO: Pre 41 godinu u SFRJ nastao je muk, Brozova sahrana zaustavila je svet, milioni su plakali VIDEO
Foto: Profimedia

godišnjica smrti doživotnog predsednika sfrj

UMRO JE DRUG TITO: Pre 41 godinu u SFRJ nastao je muk, Brozova sahrana zaustavila je svet, milioni su plakali VIDEO

Društvo

Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito preminuo je na današnji dan pre 41 godinu u Ljubljani.

Josip Broz Tito je preminuo 4. maja 1980. godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani, tri dana pred svoj 88. rođendan. Tito je u januaru primljen u bolnicu zbog problema sa cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane dok god je bio svestan. Već od sredine februara, bio je u veštačkoj komi.

Vest o Titovoj smrti Jugoslovenima je saopštio spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković.

"Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu.

Utakmice su prekinute, bioskopi su zatvoreni, plakali su milioni ljudi. Proglašena je sedmodnevna žalost, a kolone ožalošćenih čekale su prolazak Plavog voza sa posmrtnim ostacima Tita.

Vest je fudbalere Crvene zvezde i Hajduka iz Splita sačekala na stadionu "Poljud" usred utakmice. Začuli su se krici i plač. Snimci sa stadiona na kom se u tom trenutku nalazilo 50.000 ljudi obišli su svet. Na njima se čulo kako "Poljud" plače i peva "Druže Tito mi ti se kunemo" i "Hej Sloveni".

Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd. Tri dana kasnije, na sahranu je došlo 700.000 ljudi. Prisutno je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta. Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.

Poslednju poštu osnivaču Pokreta nesvrstanih odali su 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata. Iz Hladnim ratom podeljenog sveta, u Beograd su doputovali državnici iz oba tabora.

Na sahrani su bili i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl XVI Gustav.

Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, gde od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka. Njegov grob je, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još uvek odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.

Posle prvog šoka, usledio je strah. Niko nije znao "kako će živeti bez druga Tita". Neki opisuju da je u prvim trenucima nakon objave smrti zavladala potpuna neverica, a onda su ljudi bili spremni na to da će čak početi rat.

Tito, titov grob, Kuća Cveća
foto: Filip Plavčić

U danima koji su usledili nije bilo nikakvih proslava, a čak je i Đurđevdan ponegde ostao nezabeležen. Država je žalila, pa su tako neki i maturanti ostali uskraćeni i za maturske proslave i ekskurzije.

Josip Broz Tito je rođen u Kumrovcu u tadašnjoj Austrougarskoj 7. maja 1892. godine. Postao je u to vreme najmlađi vodnik austrougarske vojske, a za vreme Prvog svetskog rata su ga ranili i zarobili Rusi, pa je završio u radnim logorima u Rusiji.

Nakon Oktobarske revolucije, 1920. godine vratio se u novoosnovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i u Zagrebu se učlanio u Komunističku partiju.

Po izbijanju Drugog svetskog rata, postao je vođa Partizanskog pokreta otpora, a nakon njegovog završetka lider Jugoslavije u kojoj je uspostavljen novi društveno-politički poredak.

Bio je predsednik Vlade od 29. novembra 1945. godine, a posle 1953. predsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Republike. Kada su godinu dana kasnije te dve funkcije razdvojene, ostao je do kraja života predsednik Republike, a od 1974. godine i predsednik Predsedništva SFRJ.

Imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije. Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, čiji je jedno vreme bio i generalni sekretar.

(Kurir.rs/RTS)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track