Sveti Jovan je u reci Jordan krstio Hrista, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj. U crkvenom kalendaru današnji praznik obeležen je crvenim slovom. U našem narodu postoji mnogo verovanja koja su povezana sa Ivanjdanom, skoro isto koliko i za Đurđevdan, a većina potiče još iz prethrišćanskih vremena.
Veruje se da devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to čine, treba da pevaju pesme: “Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka” ili “Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju”.
Venci od ivanjskog cveća se na današnji dan stavljaju na vrata kuća i tu treba da ostanu preko cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva uz pomenute pesme.
U vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Kaže se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan. Veruje se i da voda na današnji dan ima posebnu moć, pa se mnogi kupaju u rekama i jezerima. U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu”.
Na istoku Srbije se veruje da nerotkinje koje žarko žele potomstvo na Ivanjdan treba da se provuku kroz vence od jovanove trave, a onda se kupaju u reci ne bi li voda sprala urok.
Veruje se i da, ako žele uspešnu trudnoću i zdravu bebu, žene treba da posete sve koje nose ime Stana ili Stanka. Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
