Najnovije vesti

TANJA JOVANOVIĆ IZ KRIZNOG ŠTABA ZA KURIR: Ukoliko se ne vakcinišu, đaci će morati da se bar jednom nedeljno testiraju
Foto: Printscreen/TV Prva

INTERVJU NEDELJE

TANJA JOVANOVIĆ IZ KRIZNOG ŠTABA ZA KURIR: Ukoliko se ne vakcinišu, đaci će morati da se bar jednom nedeljno testiraju

Društvo

Vrlo je važno da se nastava vrati u realne okvire. Zbog toga je važna vakcinacija đaka. Bila bi velika šteta da i ove godine nastava počne na onlajn platformi. Ukoliko se ne vakcinišu, đaci stariji od 12 godina moraće da bar jednom nedeljno rade testiranje na kovid 19 - kaže u intervjuu za Kurir prof. dr Tanja Jovanović, virusološkinja i članica kriznog štaba za borbu protiv kovida 19, koja podržava predlog dr Kona o odvajanju vakcinisanih i nevakcinisanih đaka starijih od 12 godina.

Nešto slično sprovodite letos sa studentima?

- Naši studenti već imaju letnju praksu iz hirurgije i interne medicine u bolnicama koje su nastavne baze našeg fakulteta. Kako bi im bilo dozvoljen boravak u bolnici, neophodno je da imaju ili potvrdu o vakcinaciji ili negativan PCR test. Imamo veliku odgovornost, jer moramo da zaštitimo i pacijente, i studente, kao i zdravstvene radnike. Naši student su se odazvali pozivu za vakcinaciju, tako da je više od 75 odsto studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu vakcinisano, a za one koji su manjina, javjaju se njihovi roditelji da skrenu pažnju da je PCR testiranje skupo - 9.000 dinara. Ali izbor postoji - da dobiju besplatnu vakcinu ili da se testiraju ukoliko ne žele da prime tu vakcinu. Ne smemo da rizikujemo.

Jesmo li propustili šansu da se izborimo s koronom?

- Izgubili smo trku s vremenom zbog zastoja vakcinacije i dali smo šansu virusu da i dalje cirkuliše u populaciji. Traži nevakcinisane, aktivno se razmnožava u njihovom organizmu, menja se. Tako se javljaju nove varijante virusa. S pojavom novih varijanti virusa smanjuje se efikasnost vakcine, tako da je sada potreban obuhvat od 85 odsto stanovništva da bi se postigao kolektivni imunitet. A to je bez obavezne vakcinacije nemoguće.

Zalažete se za obaveznu vakcinaciju svih?

- Ja mogu samo da snažno da preporučim vakcinaciju, i to pre svega određenim kategorijama koje svojim poslom i obavezama dolaze u kontakt s velikim brojem ljudi. Za uspostavljanje kontrole nad epidemijom, bilo bi dobro uvesti obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika da bismo sačuvali zdravstveni sistem, ali i zaposlenih u prosveti, javnim službama.

Sekvencirate genom koronavirusa, koliko imamo delta soja?

- Delta soj postaje dominantan u Srbiji. Kod svih novih slučajeva - hospitalizovanih i oni koji se testiraju u domovima zdravlja i na sopstveni zahtev, obično se izoluje delta varijanta virusa.

Prešli smo i 500 novozaraženih po danu. Jesmo li definitivno u pravom četvrtom talasu?

- Možda na početku četvrtog talasa, a on će udarati tamo gde imamo najviše nevakcinisanih. Godišnji odmori su, ljudi idu u rizična područja i zemlje koje su već u četvrtom talasu. Čak se cele porodice vraćaju inficirane, a neki od njih moraju da budu i hospitalizovani.

Jeste li za pooštravanje mera?

- Jesam, ali je teško tražiti pooštravanje mera kad se apsolutno ne poštuju i mere koje su trenutno na snazi. U Grčkoj se, recimo, jako poštuju najosnovnije epidemiološke mere - maska su obavazne u zatvorenom prostoru, kao i fizička distanca. Ne može se ući u prevoz, hotel, restoran ili bilo koji zatvoreni prostor bez maske. Mi se svih osnovnih epidemioloških mera ne pridržavamo i šta nam onda donosi pooštravanje mera?

koronavirus, Tanja Jovanović
foto: Printscreen/TV Prva

Šta biste ipak pooštrili?

- Održavanje skupova, od koncerata do sportskih događaja i raznih drugih manifestacija gde je u publici veliki broj ljudi. I tu bih tražila da se napravi razlika između vakcinisaniih i nevakcinisanih. Da smo svi vakcinisani, mogli bismo da vodimo normalan život, al' pošto nismo treba napraviti tu razliku, da vakcinisani imaju slobodu kretanja, prisustvovanja raznim manifestacija, a za nevakcinisane bi morali da imammo rezultate testiranja na kovid 19.

Vi ste za uvođenje kovid propusnica?

- Da, propusnice ili dokument sa informacijama o preležanoj bolesti, vakcinalnom statusu ili rezultatima testiranja. Pa iako se kaže da obavezna vakcinacija nije po Ustavu ili zakonu, mislim da se pravna dokumenta mogu menjati. Demokratsko parvo svakog pojedinca jeste da sam odlučuješ o svom zdravlju. Možeš se vakcinisati ili ne moraš. Ako se vakcinišeš zaštićen si od teške forme bolesti, hospitalizacije kao i letalnog ishoda infekcije. A ako ne želiš da se vakcinišeš - moraš da se pridržavaš propisanih mera. Nije demokratsko parvo da svojim ponašanjem narušavaš zdravlje drugih.

Koliko ljudi treba da je primi treću dozu?

- U vakcinisanoj populaciji imamo jedan procenat osoba koje nisu razvile zaštitu protiv infekcije novim koronavirusom. I pored toga što su primile obe doze vakcine, nisu uspele da stvore dovoljne količine antitela i adekvatan ćelijski imunski odgovor. Na osnovu rezultata kliničkih studija, efikasnost vakcina se kreće između 60 i 95 odsto. Osobe koje nisu dovoljno dobro odgovorile na imunizaciju često pripadaju starijim osobama ili onima koji imaju kompromitovan imunitet.

Istu ili drugu vakcinu dati kao treću dozu?

- U ovakvim situacijama, treba pokušati vakcinaciju s drugom vrstom vakcine. Često preporučujemo da to budu vakcine napravljene na platformi informacione RNKi, gde spadaju "Fajzer" i "Moderna". Ova vakcina je napravljena tako da vakcinom naše ćelije dobijaju informaciju, što bih ja rekla sms poruku, da proizvedu najpovršniji protein virusne čestice, koji će se prezentovati našim imunskim ćelijama da se aktiviraju i da nas zaštite, kako antitelima, tako i specifičnim limfocitima. Dakle, ona aktivira obe komponente imunskog sistema, i humoralnu i ćelijsku. S druge strane, inaktivisane vakcine aktiviraju prozvodnju antitela, a nešto slabije ćelijski imuni odgovor. Ali i antitela imaju mogućnost da neutrališu infektivnost virusa, pa su u tom smislu i one vrlo efikasne. Prva grupa pacijenata za treću dozu su osobe sa sniženim zaštitnim imunskim odgovorom, a tu su transplacioni pacijenti, imunokompromitovani pacijenti koje imaju hronične bolesti koje umanjuju imunski odgovor, osobe sa autoiminskim oboljenjima, oni koji zbog terapije primaju, na primer hemioterapija ili radiacionu terapiju. Kod vakcinisanih osoba se prati dinamika vakcinalnog imuniteta, odnosno koliko dugo će nas vakcinalni imunitet štititi od oboljenja. Kod njih bi ta treća doza predstavila tzv. buster, pojačivačku dozu koja bi stimulisala još bolje produktuju antitela i ćelijski imunitet.

EDUKACIJA KLJUČNA

Imate li ideju kako bismo mogli da pomerimo vakcinaciju s mrtve tačke?

- Edukacija i priča o dobrobiti vakcinacije je po meni najvažnija. Informacije na koje se građani oslanjaju su one s interneta, gde je mnogo laži i pogrešnih podataka. A imate i nekompetentne zdravstvene radnike koji pričaju svašta. Organizovati tribine za osnovce i srednjoškolce i na njihovom nivou dati osnovne informacije i objašnjenja, a naravno i za univerzitet. Mlade osobe ne prihvataju pritiske i ubedjivanja, tako da treba dobro izbalansirati način na kojem bi se prave informacije njima plasirale. Zdravstveni radnici su prošli tu edukaciju, pa ih možda treba podsetiti čemu je sve doprinela vakcinacija.

Gde su vektorke vakcine u toj priči, kakve su Sputnjik V i Asta Zeneka?

- One su po indukciji vakcinalnog imuniteta vrlo slične vakcinama sa informacionom RNK. Znači, sve vakcine izuzev kineske, koja je specifična jer ima kompletnu virusnu česticu koja je mrtva, su tzv. subjedinične jer stimulišu imunitet samo na jedan virusni protein, S protein. Jedino im je dizajn drugačiji. Kod vektorskih vakcina je isečen gen za S protein i ugrađen u adenovirusni nosač i kada tako napravljen rekobinantni virus uđe u ćelije, prepisuje se S protein koji dalje stimuliše naš imunski sistem.

Preporučujete li vektorkse vakcine kao treću dozu?

- Nema nikakvog razloga da se ograđujem od njih. Može se primi različita vrsta vakcine kao treća doza, ali može i ista. Ako ste već razvili antitela, ali kliničke studije pokazuju da vremenom, u određenim kategorijama dolazi do pada antitela, i ako hoćete da pojačate taj odgovor sada, pred zimu, potrebno je da se primi još jedna doza vakcine.

Da li prva ili druga komponenta Sputnjika V?

- Po meni nema veze. Studije kažu da se antitela i ćelijski imunski odgovor zadržava godinama, ali za varijantu virusa za koju je vakcina napravljena. Sve aktuelne vakcine su napravljene od vuhanske varijante virusa.

Ima i toga da treba sačekati s trećom dozom.

- To je treći aspekt razmišljanja. Da li sačekati s trećom dozom, analizirati kako će se virus dalje menjati i efikasnost trenutno dostupnih vakcina protiv novih varijanti virusa. Sigurno je da će se posle delta varijante pojaviti neka nova. A da li će ona lakše izbegavati imunski odgovor koji se postiže vakcinacijom? Ako tako bude, trebalo bi da se napravi izmena u trenutno aktuelnim vakcinama kako bi efikasno štitile od tih novih virusa.

I posle svega ovoga, strahujete li od dolaska septembra?

- Ne, mislim da nikada nećemo imati više tako veliki broj inficiranih, jer su mnogi ljudi ipak vakcinisani. Ako trenutno imamo 50 odsto vakcinisanih punoletnih i ako se držimo priče da je vakcina efikasna za trenutno aktuelne varijante, ne očekujem da ćemo imati tako veliki talas kao što je pre bio.

(Kurir.rs/Jelena S. Spasić)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track